Prema tom nacrtu dogovora, postignutom prošle noći, šefovi država ili vlada EU su se "složili s procenom Evropske komisije" prema kojoj je neophodno dati do 100 milijardi evra godišnje do 2020. godine siromašnim zemljama sveta za smanjenje zagađenja. EU je spremna da "snosi deo tog svetskog napora", navodi se u nacrtu, ali se ne navodi koliko bi novca izdvajala. U Briselu se u petak završava dvodnevni samit šefova država ili vlada zemalja EU o Sporazumu iz Lisabona o reformi EU i o merama za prevazilaženje posledica klimatskih promena. Iako je ostalo svega pet nedelja do velike konferencije UN u Kopenhagenu na kojoj će zemlje iz celog sveta pokušati da se dogovore o smanjenju emisije gasova izazivača klimatskih promena, optimizam da će se to desiti među liderima EU je sve manji.

Pregovori o sporazumu koji bi definisao obaveze svake zemlje u borbi protiv globalnog otopljavanja su u ćorsokaku, i već se čuju upozorenja da će se konferencija u Kopenhagenu završiti neuspehom ukoliko EU ne iznese predlog koji će deblokirati pregovore.  Dobitnik Nobelove nagrade za mir, južnoafrički biskup Dezmond Tutu oštro je kritikovao Poljsku i druge nove članice Evropske unije zato što blokiraju dogovor Unije o finansiranju suzbijanja klimatskih promena u siromašnim zemljama sveta, javljaju u petak poljski mediji.

"Poljski premijer Donald Tusk nastoji da se smanji pomoć zemljama u razvoju. Sada Poljska spada u 50 najbogatijih zemalja sveta sa BDP-om po glavi stanovnika većim nego što ima Kina, i 20 puta većim nego što ima Mozambik. Ali nije uvek bilo tako", poručio je biskup Tutu u pismu koje su u kuloarima dobili učesnici samita EU u Briselu. "Mnogo zemalja je iskazalo solidarnost sa Poljskom i pomoglo joj da se obnovi posle godina represija i loše privredne politike. Donald Tusk mora da razmisli o tome i prihvati činjenicu da na Poljskoj leži breme odgovornosti da pomogne drugim delovima sveta", ukazao je Tutu.

Afrički nobelovac je uputio apel upravo poljskom premijeru jer on predvodi grupu novih članica Unije, spremnu da čak i vetom blokira buduću evropsku politiku finansiranja smanjenja proizvodnje štetnog ugljen-dioksida. Poljska ne pristaju da se doprinosi određuju prema količini štetnih emisija, već po istom ključu kao što u slučaju fonda za regionalni razvoj. Tutu je apel uputio i nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, kao lideru jedne od najbogatijih zemalja EU.

"Merkel i Tusk treba da stoje iznad uskih nacionalnih interesa i preuzmu rukovođenje koje sada toliko nedostaje EU. Milioni vas gledaju i čekaju. Pokažite da vam je do njih stalo, dajte im nadu", napsiao je Tutu.

Švedska kao predsedavajuća zemlja EU je pošle noći, u pregovorima na samitu u Briselu iznela nov predlog finansiranja borbe protiv klimatskih promena i sume od 15 milijardi evra godišnje koje želi da da kao pomoć siromašnim zemljama trećeg sveta. Siromašnije članice EU imale bi po tom predlogu pravo na svojevrstan popust, ako ustanove da je svota koja im je određena iznad njihovih mogućnosti. Eksperti međutim nisu sigurni da će poljski premijer Donald Tusk i predsednik Leh Kačinjski koji su obojica na samitu, pristati na tako mali ustupak posebno što su najavili da je za njih ključan evropski dogovor o finansiranju borbe protiv globalnog otopljavanja pred klimatski samitu UN u Kopenhagenu krajem ove godine.

Organizacije za zaštitu životne sredine i grupe koje se zalažu za veću pomoć siromašnim zemljama su na ulicama Brisela i skreću pažnju na svoje aktivnosti. Jedna od njih je i organizacija Action aid, čija predstavnica iz Bangladeša Farah Kabir ukazuje na to da su zemlje EU uspele da pronađu novac kada je trebalo spasavati posrnule banke, i kaže da bi sada morale da nadju pare za borbu protiv klimatskih promena, koje prete katastrofalnim posledicama u budućnosti. Prema njenim rečima, 10 siromašnijih članica EU možda ne mogu da izdvoje više novca, ali zato 17 bogatih sigurno može:

"Potrebno je da se te ostale zemlje, molim lepo, obavežu da će platiti. U pitanju su životi miliona ljudi. Samo u mojoj zemlji, Bangladešu, 90 miliona ljudi bi mogli da postanu izbeglice zbog globalnog otopljavanja. 90 miliona je ukupan broj stanovnika Nemačke! Gde bi ti ljudi otišli u izbeglištvo? A to je samo Bangladeš, da ne pominjem 120 hiljada stanovnika Mikronezije i kompletno stanovništvo Maldiva, koje bi takodje moglo da završi u izbeglištvu zbog klimatskih promena", kaže ona.