Poslanici Evropskog parlamenta su nedavno sa ekspertima razgovarali o "razlici" između potreba tržišta rada i broja svršenih studenata, dok sindikati od Evropske unije traže novi kvalifikacioni sistem, koji bi bio zasnovan na potrebama diplomaca.

"Postoji neslaganje između zahtjeva kompanija i rezultata visoko-obrazovnih ustanova, koji se odnose na vještine i profesije diplomaca", kazao je rektor Univerziteta Mađarske Robert Gabriel na javnom saslužanju u EP.

Sa njegovim zahtjevima složilo se i nekoliko poslanika i eksperata, koji su diskutovali o ulozi Unije u jačanju veza između univerziteta i biznis sektora.

Evropska komisija je 2008. godine pokrenula "Dijalog univerziteta i biznis sektora", platformu koju sprovodi konsultantska firma Deloitte, koja smatra da je, kako obrazovna politika ostaje u nadležnosti nacionalnih i regionalnih vlada, uloga EU da koordiniše programom i olakša postizanje konsenzusa.

Listom od 30 projekata koji povezuju akademski svijet sa biznis sektorom trenutno rukovodi EK, a biće objavljen u martu.

Mađarski poslanik Pal Šmit, koji se bavi promocijom tog predloga u parlamentu, rekao je da između 50 i 80% diplomaca ne dobije posao tokom prve godine, i stoga predlaže sistem putem kog bi univerziteti mogli nadgledati karijere svojih studenata.

Njegov predlog naišao je na podršku Eurochambersa, čiji predstavnici tvrde da je problem moguće rijšiti jedino ukoliko se kvalifikacioni sistem evropskih univerziteta definiše na osnovu zaposlenosti studenata.

"Akademije i univerziteti se procjenjuju na osnovu pogrešnih kriterijuma, jer smatraju da su njihove publikacije neka vrsta Svetog grala. Ali mislim da bi bilo važnije da njihovi diplomci dobiju poslao koji žele ili neki uopšte", kazao je predstavnik Eurochambersa Ben Baters na saslušanju pred poslanicima.

Novi kvalifikacioni sistem je ranije ponudila EK. Iako je u njemu zaposlenost jedan od kriterijuma, on nije dovršen, kazao je jedan od savjetnika na projektu.

Baters je kritikovao nekoliko zemalja Unije u kojima je "neophodna diploma doktora nauka kako bi razgovarao sa rektorima univerzitetima" i u kojima ne postoji način da se kompanije uključe u rad odbore visoko-obrazovnih ustanova.

Situacija je drugačija u istočnoj Evropi, gdje kompanije mogu kofinansirati univerzitete. Mađarski rektor je svoj univerzitet opisao kao "najveću kompaniju" u regionu Pešte, na čijem čelu se nalazi on i njegovih 30 000 studenata.

"Postoji magnetno polje između broja istraživanja i smanjenja vladinih troškova - naročito tokom krize. Shvatili smo da kvalitet obrazovanja opada, svjedoci smo i velikog broja investicija, naročito onih u istočnoj Evropi, gdje zahtjeve za visokim obrazovanjem država ne može ispratiti. Vlade to ne mogu sebi priuštiti", kazao je rektor Univerziteta grada Liverpula Hauard Njubaj.

Najlakši način da univerziteti riješe veliki broj problema, kao što su e-učenje, sektor istraživanja i tehnologije, te društvene nauke i umjetnost, jeste da imaju veću autonomiju, i samim tim odluče koje su njihove jake strane i da u njih investiraju, dodao je on.

Predstavnik njemačkih studenata Florijan Kejser tvrdi da visoko-obrazovne ustanove mogu i same stvoriti radna mjesta.

Kejser je kritikovao "elitističku" prirodu univerziteta, jer se oni sve više orijentišu na profit i zaboravljaju "na svoju primarnu ulogu, a to je obrazovanje".

Britanska poslanica Meri Hanibol smatra da će uvijek biti "tenzija između pripremanja studenata za posao i znanja koje posjeduju, koje zatim može biti iskorišteno za sektor istraživanja". Ona smatra da je jedina solucija za univerzitete da sami odluče šta je za njih najbolje.