Kada je kratkotrajna euforija nestala, počelo je da se razaznaje uverenje investitora da će irska “zaraza” kontaminirati i druge velike dužnike, prvenstveno Portugal i najverovatnije Španiju.

Vodeći indeksi evropskih berzi beležili su na otvaranju u ponedeljak pozitivan dnevni rast, međutim, svest o neminovnosti nove korekcije ubrzo je razbila vedro raspoloženje i reprezentativni pokazatelji su do zatvaranje seanse završili u crvenoj zoni. Najviše francuski indeks CAC40, sa minusom od 1,07%. Početak trgovanja u utorak lišen je jučerašnje neizvesnosti jer je većina indeksa otpočela trgovinski dan u značajnom minusu.

Atmosfera nesigurnosti na evropskim i svetskim berzama (Hang Seng, indeks berze u Hongkongu oslabio je u utorak -2,67%) uzrokovana je strahom ulagača da će se dužnička zaraza "preliti" na Portugal, Španiju, što da ne i Italiju, države čije privrede već godinu dana posrću pod teretom ogromnih deficita i pripadajućih dugova.

"Ne postoji nikakva sličnost između Portugala i Irske", požurio je da umiri javnost portugalski premijer Žose Sokrates, dok je, istovremeno, španska ministarka ekonomije Elena Salgado "hladila" investitore pričom "da apsolutno ne postoji potreba da Evrozona priskače u pomoć Španiji jer je njen finansijski sektor potpuno zdrav". "Optimistički" nastupi političara bili su sasvim dovoljan znak za sumnju.

Iako portugalski javni dug iznosi 161 milijardu evra, što predstavlja oko 82% bruto domaćeg proizvoda (BDP), zvanični Lisabon odbija svaku pomoć radi prevazilaženja finansijskih "poteškoća", ali "pozdravlja" brzu evropsku finansijsku intervenciju u Irskoj "koja će umanjiti strahove i povratiti poverenje na tržištima". Ipak, bez obzira što je "sve u redu", portugalski parlament se sprema da u petak izglasa restriktivni budžet bez presedana, preraspodelu koja će smanjenjem plata i povećanjem poreza smanjiti deficit sa 7,3% BDP-a, na 4,6 procenata.

Na nivou Evrozone evidentiran je rast ekonomskih aktivnosti u novembru, ali prvenstveno zahvaljujući skoku u francuskom i nemačkom privatnom sektoru. Ova pozitivna vest je, međutim, u senci iščekivanja druge procene američkog BDP-a u trećem kvartalu 2010., od čega će odlučujuće zavisiti reakcije investitora.
Pored evidentnih finansijskih problema koji ugrožavaju i sam opstanak evropske monetarne unije, sve češće se pominju i političke tenzije koje bi zaista mogle dokrajčiti evropski unionistički san.

"S jedne strane, Nemačka na primer, ima sve razloge da pomogne opstanak irske i portugalske privrede jer je njena industrija, bankarski sektor recimo, veoma vezana za Evrozonu. S druge strane, atmosfera u Nemačkoj postaje anti-evropska jer se javnost protivi pomaganju loše vođenih i rasipničkih ekonomija", opisao je evropsku slabost Fabio Liberti, direktor Instituta za međunardona istraživanja i strategiju. On je dodao da je snaga nemačke privrede povećala i politički uticaj Nemačke u doba krize, ali da se i u ovoj zemlji, imajući u vidu prošlost, oseća nelagodnost u pogledu Evrope kojom diriguje Nemačka.

"Rizik od političke eksplozije na srednji rok je realniji od ekonomskog 'pucanja'. Kriza je ojačala populizam i demagogiju, što se uočava na osnovu jačanja konzervativnih ili ekstremno desnih stranaka u Evropi, poput onih u Holandiji, Mađarskoj, Švedskoj i Italiji", zaključio je Liberti.