Nedavna izjava ministra diplomatije Vuka Jeremića da će se Srbija između članstva u EU i Kosova opredeliti za Kosovo, govori da su se dogodile izvesne političke promene u odnosu na težnje građana i predizborna obećanja DS. Do sada se državna politika kad je reč o Kosovu pokazala katastrofalno loša, lažna i pogrešna, pa otuda posledice po Vuka Jeremića koji ne shvata da živi u virtualnoj stvarnosti. Iako Srbiji kosovski problem nije postavljen kao uslov za prijem u EU, pretpostavila sam da je Jeremić istrčao na teren u želji da se istakne ličnom inicijativom i nebeskim patriotizmom. Niko od zvaničnika nije demantovao njegovu izjavu, što znači da je predsednik Boris Tadić u hodu promenio politički stav, odrekao se predizbornih obećanja i spremio nam iznenađujuću budućnost. Ona bi se mogla zamisliti u vidu rupe na mapi EU u kojoj ćemo živeti, dok će sadašnji i budući vlastodršci trgovati i raspolagati nama i našim životima, baš kao što je to radio i Miloševićev režim. Izgleda da nismo razumeli predsednika Tadića, ili je zaboravio da nam kaže da je evropsku budućnost Srbije predvideo tek za tridesetak godina.

Potpuno je razumljiv otpor naše političke elite ulasku u EU. Šta će oni tamo, ako ne mogu da rade šta hoće u svojoj državi sa svojim građanima? Šta će im vlast, ako moraju da sprovode zakone i vladaju po nekakvim pravilima? Kako je krenulo, u narednih pet godina Srbija će definitivno postati privatno partijsko i tajkunsko vlasništvo. Ne može biti drugačije, ako vlast vodi brigu isključivo o svojim interesima. Tu i tamo pozajmi pare od MMF-a, malo se grebucne o evropske fondove, ali ne čini ništa na oporavku sopstvene privrede. Vlada permanentno donosi zakone koji omogućavaju rasipanje državne imovine, a država je izgubila i gubi ogromne svote novca lošim privatizacijama, upozoravaju ekonomisti. Korupcija caruje u institucijama i na svim nivoima. U grabežu i otimanju učestvuju svi koji se dočepaju vlasti.
Pretpostavljam da sadašnji valstodršci imaju i viziju kako će što duže ostati „nesvrstani" i neutralni. U proteklih desetak godina polako se zaboravljaju sve brljotine i počinjeni zločini nad drugim narodima, ostaje samo mržnja prema svima koji su nas kroz istoriju napadali, „ni krive ni dužne". Na tome se najviše radi. Svi su grešni osim Srba koji su hteli da sačuvaju Jugoslaviju, svoja ognjišta, naciju i pravo na svoj identitet. Genocid u Srebrenici se vraća u okvire neprijateljske propagande. Poslednjih deset godina popljuvane su sve prozapadne civilizacijske vrednosti, a NATO bombardovanje ostaje zauvek zabeleženo kao zločinački čin pokvarenog sveta. Tim bombardovanjem vlast najviše manipuliše, znajući unapred da bi referendumsko izjašnjavanje o ulasku Srbije u NATO bilo negativno. Sve je učinjeno da mlade generacije budu što tupavije i neobrazovanije. Čitaju samo ćirilicu, mrze Ameriku i truli Zapad, trućaju o svetskoj zaveri. Kad se sve sabere, nema velike razlike u mišljenju i osećanju nacije iz vremena neprikosnovene vladavine SPS.

Izgleda da nije najveći problem što su se mnogi SPS političari vratili na političku scenu Srbije, mnogo je strašnije što se iz prošlosti vratila i destruktivna politička misao, a danas se propoveda iz usta i srca mladih političara poput Vuka Jeremića. Govori, misli i radi kao da je upravo sišao sa krila Slobodana Miloševića, Smilje Avramov ili Radmile Milentijević! I nije samo on taj koji lupeta o srpskoj nadmoći u regionu i svojim „diplomatskim aktivnostima" podgreva konflikte, mržnju i podele, to svakodnevno rade i mediji i istraživačke agencije.

Kako je moguće praviti građansku anketu sa pitanjem koja vam je nacija mrsko-bliska, a koju ne volite? Zahvaljujući objavljenim rezultatima saznali smo kako Srbi „najviše ne vole" Albance, Hrvate i Mađare, a Japanci su im draži od Crnogoraca! U državi koja gaji dobre susedske odnose to se ne bi moglo desiti! Čitam intervju Bojana Kostreša u Danasu gde govori o Ustavu Srbije koji nije u skladu sa EU i da će kao takav morati da se menja. Komentari čitalaca na intervju su najblaže rečeno glupi, samoljubivi, nacionalistički i šovinistički. Pokazuju čistu mržnju prema Kostrešu i Vojvođanima. Kolonijalni odnos države prema svojim građanima i iskazano nepoverenje slušali smo još otoič u Skupštini Srbije prilikom izglasavanja Statuta, a i predsednik Tadić se potrudio da podigne svoj glas protiv imenovanja Novog Sada kao glavnog grada Vojvodine. Dodao je tek jedno drvce na lomaču sumnje u lojalnost i iskazao nepoverenje u sopstvenu stranku sa druge strane Dunava. Statut je ionako bezvredno i mrtvo slovo na papiru, a srpsku mantru „Kosovo je Srbija" svakodnevno demantuju život i surova stvarnost.

Izgleda da je DS apsolutno jedinstven po svim pitanjima, ma gde bili na vlasti u Srbiji. Pretpostavljm da je bilo slično u vreme staljinizma u Rusiji. Trenutno stanje potuljene svesti vladajućeg DS između ostalog demonstrira i seča drveća. U mojoj ulici u centru grada su juče posečeni svi javori, čak i oni zasađeni pre desetak godina. Izrasli tek do drugog sprata, imaju jedva 25 cm u prečniku. Nijedan nije truo, kažem tipu iz Gradskog zelenila koji nadgleda seču. Nije, kaže. Prošle godine ste ih orezali, zašto ih sad sečete u korenu? „Vršimo rekonstrukciju zelenila. Zasadićemo 'Lalino drvo' koje je nisko, ali ima jako lepo lišće!" Baš me briga za lišće, ubiće nas sunce kad upekne narednih dvadeset godina. Ne znam gde stanuje onaj kome se ne sviđaju javori, ali može da radi šta hoće. Sledećom promenom vlasti pašće i ovaj budući drvored, sadiće se nov po ukusu trenutnih vlastodržaca, a rupe u oglodanom asfaltu neće nikad biti popravljene. To košta, a jeftinije je nekoga našminkati nego mu popraviti zube. Razlozi uništenja drvoreda su slika sile koja Boga ne moli i neviđene arogancije vlasti! Ali kome je do drveća kad stari demokrata Dragoljub Mićunović sazove konferenciju za novinare da ih izgrdi što pišu ono što mu se ne dopada. U pomoć mu je priskočio predsednik Boris Tadić i objasnio kako treba da se ponašaju mediji u demokratskoj Srbiji. Trebalo bi da budemo partneri i da se o svemu dogovaramo kao u dobra, stara socijalistička vremena, pretpostavljam.

Poslušni mediji koje finansira država su sredstva informisanja i rade punom parom, a kad im se omakne kakva kritika, tu je Mićunović da podvikne. Mediji koji ne pristaju da budu sredstvo, već kontrola vlasti su suvišni. Suvišni su svi koji kritikuju vlast.
Čujem da postoje liste nepodobnih. Vesna Rakić Vodinelić je po svom saznanju dospela na crnu listu jer je otoič kritikovala reformu sudstva i način izbora sudija. Umesto da njena argumentovana kritika posluži da se sagledaju problemi, vlast arogantno odbacuje ne samo njen stav i primedbe, već je doživljava kao neprijatelja! Zato se može reći da život u današnjoj Srbiji teče u stilu totalitarne države začinjene višestranačkom diktaturom. U takvoj atmosferi sve je moguće, pa i da politički analitičari smatraju da ideološki i politički stav neke stranke određuje verbalno izjašnjavanje njenog lidera. Na pitanje šta će biti sa SRS kad se Vojislav Šešelj vrati u Srbiju, odgovaraju da će sve zavisiti od toga kako se bude predstavio javnosti. Slutim, čim se bude izjasnio da je pljunuti Žarko Korać, SRS će postati nova socijaldemokratska stranka, prihvatljiva trenutnoj, vladajućoj koaliciji.