Desetak profesora maltretiralo je u četvrtak popodne studente koji su blokirali Filološki fakultet. Uz viku i vređanje, profesori su pokušavali da isteraju studente iz zgrade fakulteta i iscepali su plakate kojim se ističu zahtevi studenata. U pozadini gužve u holu neko je zaključao tri učionice koje koriste studenti, između ostalih i onu u kojoj se svakog dana održava studentski Plenum. Inače, ranije tokom dana rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević pozvao je studente da prekinu s protestima, a državu da, ukoliko do toga ne dođe, uvede red "milom ili silom". Studentski plenum Filozofskog fakulteta uputio je u četvrtak reakciju na tekst iz Politike u kojem su, kako se navodi, iznete neistine o blokadama dva beogradska fakulteta, a sličnosti između nedavne pobune akademaca u Hrvatskoj sa protestom u Srbiji pokušavaju da se predstave u negativnom kontekstu. Studenti Filološkog poslali otvoreno pismo nastavnom kadru tog fakulteta i još jednom se ogradili od pokušaja "stranaka i sličnih organizacija da se okoriste uspesima i rastom naše borbe"

Studenti koji štrajkuju na FIlološkom kažu da se incident dogodio oko 18 časova, te da su nekima od njih u zaključanim slušaonicama ostale lične stvari, među kojima i laptop računar.

Rektor Branko Kovačević ponovo je u četvrtak pozvao državu da interveniše, odnosno da "reši problem kako ume i zna". "Dogovorom, milom ili silom, to nije moj posao", rekao je Kovačević na konferenciji za novinare u Rektoratu UB, dodavši da je njegov posao da drži nastavu.

Prema njegovim rečima, studenti koji danima blokiraju Filološki fakultet naneli su veliku materijalnu štetu i ugrozili nastavni proces na fakultetu, a ako se to nastavi još 15 dana, svi će izgubiti godinu, jer neće imati dovoljan broj bodova. Rektor je, poštujući uzuse širenja panike, u priču uveo i "taoce".

"Oni imaju taoce u zgradi Filološkog fakulteta, a vlasnik zgrade neće da reaguje, iako je dužan", rekao je Kovačević i dodao da ih neće krivično goniti, ali će tražiti nadoknadu pričinjene materijalne štete.

"To je kršenje autonomije Univerziteta i direktan poziv policiji da uđe na fakultet i istera nas", rekao je za e-Novine jedan od učesnika Plenuma. On dodaje da su, nakon prošle rektorove izjave, na Filološki fakultet upali neonacisti koji su potom bacili baklju u ulaz Filozofskog fakulteta. Podsetimo, rektor Kovačević je krajem prošle nedelje pozvao državu da "prekine taj cirkus" i "da zaštiti državnu imovinu, studente i nastavnike".

Dekanica Filološkog Aleksandra Vraneš nadovezala se na rektorove tvrdnje. Ona je istakla da se situacija na tom fakultetu pogoršala, te da se studenti u blokadi trude da što više otežaju nastavu ostalim studentima, iznose klupe u hodnik, duvaju u pištaljke, muziku odvrću do daske. Studenti sa kojima smo razgovarali ne poriču da ometaju nastavu koja je, kako ističu, u četvrtak održana sporadično, na nekoliko mesta.

"Podsećamo da je dekanica bila na jednom od Plenuma ove nedelje i da nije imala argumente kada smo joj izneli naše zahteve. Iako je rekla da će se pojaviti na sledećem Plenumu, to se nije dogodilo", kaže naš sagovornik sa Filološkog fakulteta. Na pitanje da li imaju u vidu neko rezervno rešenje, s obzirom na to da se ovoj situaciji ne vidi kraj, on odgovara da se Plenum "ne bavi licitacijama", te da ima naznaka da će se drugi fakulteti uključiti u blokadu.

"Kuharica" seje strah po univerzitetu: Studentski plenum Filozofskog fakulteta uputio je u četvrtak reakciju na tekst iz Politike (objavljen u sredu, 26. oktobra) u kojem su, kako se navodi, iznete neistine o blokadama dva beogradska fakulteta, a sličnosti između nedavne pobune akademaca u Hrvatskoj sa protestom u Srbiji pokušavaju da se predstave u negativnom kontekstu. Oni su odbacili tvrdnje Marjana Nikolića, PR osobe Beogradskog univerziteta, da su parole poput "Znanje nije roba" "bukvalno preuzete" od studenata u Hrvatskoj.

"Iskustva svih studentskih borbi u zemlji, regionu i svetu shvatamo kao iskustva našeg zajedničkog studentskog pokreta, koji se bori za kvalitetno i svima dostupno obrazovanje. Ponosni smo na solidarnost sa koleginicama i kolegama u Hrvatskoj i na činjenicu da nas dnevna politika u tome ne sprečava", navodi se u saopštenju.

Studenti pišu profesorima: Studenti Filološkog koji već 11 dana protestuju i drže zgradu tog fakulteta u blokadi, još jednom su se ogradili od pokušaja "stranaka i sličnih organizacija da se okoriste uspesima i rastom naše borbe". Oni smatraju da pokušaji više političkih organizacija da preuzmu protest predstavljaju "znak da postajemo sve uspešniji i da je naša odlučnost sve jasnija javnosti".

Akademci su se u sredu obratili nastavnom kadru te ustanove, obajsnivši još jednom svoje razloge za blokadu nastave na fakultetu. Otvoreno pismo profesorima prenosimo u celini:

Poštovani profesori, asistenti, saradnici i lektori,

Povodom događaja koji su doveli do blokade nastave na Filološkom fakultetu, koja traje već 11 dana i neće se obustavljati do ispunjenja zahteva, odlučili smo da vas upoznamo sa našom borbom za slobodan univerzitet.

Reforma visokog školstva, koja se sprovodi u cilju usklađivanja sistema visokog obrazovanja, a prema odredbama Bolonjske deklaracije, pokazuje se kao neuspešna na mnogim poljima. Glavni problem ovakve reforme postala je činjenica da se visoko obrazovanje tretira kao privilegija, umesto kao pravo, a podela upisanih studenata na budžetske i samofinansirajuće dovodi do grube diskriminacije na osnovu socijalnog položaja. Naplaćivanje školarina na državnim univerzitetima je dvostruko naplaćivanje jedne te iste stvari, i preko poreza i preko školarina. Pravdanje ove prakse "sprečavanjem lenjosti" je grubo i formalističko, nesposobno da trezveno sagleda konkretne razloge produženog studiranja.

Rangiranje, odnosno činjenica da student može da ne dobije budžetsko mesto uprkos svom uspehu, osim ako to mesto ne izgubi njegov kolega, stvara atmosferu u kojoj se tuđi neuspeh vrednuje više od sopstvenog uspeha. Kolegijalnost i slobodna razmena informacija neophodnih za kvalitetno studiranje postaju retkost, umesto da budu uobičajena praksa u okviru studentske zajednice.

Smatramo opasnima demagoške izjave velikog broja političara i ideologa kako je za naš sistem bitno da "podržava samo najbolje". Visokoškolske ustanove su mesta za izgradnju obrazovanih i kreativnih ličnosti. Princip "podržavanja samo najboljih" se kosi sa osnovama produktivnosti; iole produktivan obrazovni sistem treba da bude takav da uspe da integriše i stručno osposobi što veći broj ljudi, prevazilazeći početne razlike. U zemlji koja ima jednocifren procenat visokoobrazovanih ljudi, trenutna politika na univerzitetima se jedino može označiti kao destruktivna.
Photo: Dušan Komarčević

Podsećamo, Republika Srbija je ratifikovala Međunarodni pakt o socijalnim, ekonomskim i kulturnim pravima u kome se u cilju punog ostvarivanja prava na obrazovanje u članu 13. navodi da ,,više školovanje treba da bude dostupno svima podjednako, zavisno od sposobnosti svakoga kroz odgovarajuća sredstva, a naročito kroz postepeno uvođenje besplatnog obrazovanja".

Nastava na Filološkom fakultetu je blokirana jer se samo tako mogao izvršiti pritisak na Ministarstvo prosvete i nauke da učini potrebne korake u cilju rešavanja gorućih problema unutar samog sistema obrazovanja. Blokada se u praksi pokazala kao jedini vid borbe kojim smo uspeli da skrenemo pažnju akademske zajednice, države i javnosti uopšte. Svaki prethodni metod se godinama unazad pokazuje kao neuspešan - peticije, pregovori sa Ministarstvom, pokušaji da se Studentski parlament aktivira u borbi za studente, protestne šetnje, blokade mostova i saobraćajnica, štrajkovi glađu - sve to je donosilo nepotpuna rešenja bez realne šanse za ostvarenje neophodnih sistemskih promena, ili nikakva rešenja uopšte.

Blokada nastave na Filološkom fakultetu je izvršena sa svešću o drastičnom porastu siromaštva i sve većoj nezaposlenosti i ekonomskoj nesigurnosti u zemlji. Takvo stanje je proizvod zaoštravanja raslojenosti društva, u čemu i javni sistem visokog obrazovanja u Srbiji u poslednjoj deceniji ima značajnu ulogu. Raslojavanje među studentima se intenzivira uvođenjem visokih školarina i drugih dažbina. Visoko obrazovanje time postaje nedostupno većini građana. Protivimo se podvrgavanju državnih univerziteta principima tržišne ekonomije i zahtevamo obrazovanje dostupno svima. Želimo da mu vratimo status javnog dobra.

Svima nam je u interesu da se što pre vratimo na predavanja i posvetimo svojim redovnim obavezama na fakultetu. Tražimo od vas da nas podržite u ovoj borbi i da nam se aktivno i javno priključite. Kolegijalnost i odgovornost prema društvu ne dopuštaju ništa manje!

Sa barikada,

Vaši studenti u protestu

U Beogradu, 26. oktobra 2011.