Pred Vrhovnim sudom u Madridu u utorak je počelo suđenje španskom sudiji Baltasaru Garsonu koji je optužen da je nameravao da istražuje slučajeve nestalih osoba u vreme Frankove diktature, kršeći time Zakon o amnestiji.

Garson će svoju izjavu dati tokom sledeće nedelje, a prvi dan suđenja je posvecen proceduralnim pitanjima.

Sudiji Garsonu, koji se proslavio istragama o kršenju ljudskih prava širom sveta, preti kazna zabrane bavljenja svojom profesijom i do 20 godina, čime bi tom 56-godišnjem sudiji bila okončana karijera. Kada je otvorio istragu, Garson je naložio otvaranje 19 masovnih grobnica koje se nalaze u celoj zemlji, uključujući i grobnicu u Granadi u kojoj je pokopan pesnik Federiko Garsia Lorka, koga su frankisti ubili 1936. godine.

Ispred zgrade suda u utorak se okupilo oko 200 pristalica Garsona koji su uzvikivali "Pravda!" i "Prijatelju Garsone, narod je uz tebe". Oni su se okupili na poziv više organizacija za zaštitu ljudskih prava i udruženja žrtava, koji smatraju da je to suđenje nepravedno.

Nakon što je pročitana optužnica, Garsonov advokat kao i tužilac zatražili su obustavljanje postupka. Branilac Gonzalo Martines Fresneda optužio je istražnog sudiju za pristrasnost prema organizacijama koje su podnele tužbu.

Tužbu protiv Garsona podnela su dva udruženja ekstremne desnice optužujući ga da je prekršio zakon o amnestiji usvojen u oktobru 1977, dve godine nakon smrti Franciska Franka. Taj zakon je imao za cilj da obavije tišinom mračne godine građanskog rata (1936-39) i period diktature (1939-1975).

Više od pola miliona ljudi ubijeno je u građanskom ratu, a na desetine hiljada republikanaca je, kako se veruje, ubijeno po završetku rata. Tačan broj žrtava nikada nije utvrđen zato što se Španija posle Frankove smrti opredelila za takozvani Pakt zaborava, odnosno da sahrani prošlost i okrene se budućnosti.

Garson je međutim 2006. na molbu članova porodica žrtava pokušao da rasvetli sudbinu oko 114.000 nestalih. On je međutim, 2008. odustao od dalje istrage zbog protivljenja tužilaštva koje je smatralo da postoji rizik da se čitav slučaj proglasi za "inkviziciju" što je nespojivo sa pravnom državom.

Poznat kao pionir univerzalne pravde i čovek koji je zaslužan za privođenje čileanskog diktatora Augusta Pinočea 1998. u Londonu, Garson je oduvek smatrao da su slučajevi nestalih osoba zločini protiv čovečnosti i da ne zastarevaju. Njegovi protivnici međutim, tvrde da poznati sudija pokušava da bespotrebno otvara stare rane u zemlji gde i posle 37 godina od pada diktature, te rane su i dalje vrlo žive.

Garson je dobio podršku Komiteta za ljudska prava UN, koji je od Španije tražio da ukine zakon o amnestiji, smatrajući da je on u suprotnosti sa međunarodnim sporazumima koje je Madrid ratifikovao.

Sudija Garson je poznat po podizanju optužnice protiv bivšeg čileanskog diktatora Augusta Pinočea, pripremi optužnice protiv Osame bin Ladena, a razmatrao je i podizanje optužnice protiv zvaničnika administracije predsednika SAD Džordža Buša zbog mučenja ljudi. On je takođe pripremio dokaze da je lider Al-Kaide Osama bin Laden u Španiji pripremio jedan deo terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine.