Već nedeljama traje kampanja "Koalicije izbegličkih udruženja" koja je stigla do brojke 47, SDSS-a ali i predstavnika Vlade Srbije koja ima za cilj mobilizaciju izbeglih Srba ne bi li se u nedelju 17. maja pridružili karavanu izbeglica koji se uputio u Hrvatsku na lokalne izbore.

Nezvanično, oko sto hiljada izbeglih Srba ima biračko pravo u Hrvatskoj što je za mnoge pristojna armija koja im na lokalnom nivou može obezbediti učešće u vlasti. Kako su za e-novine rekli u "Koaliciji udruženja" do sada se za odlazak na izbore prijavilo oko tri hiljade ljudi, a prijave i dalje pristižu iako je prvobitno dat rok do ponedeljka.

Glasajmo za "nas"

Ta cifra se poklapa i sa nekim prošlim izborima. Za razliku od parlamentarnih izbora izbeglim Srbima ovoga puta nije omogućeno da glasaju u konzularnim predstavništvima Republike Hrvatske u Srbiji zbog čega se ipak očekuje i po koji autobus više nego inače.

Kampanja je gotovo jednostrana. "U narednih nekoliko godina se otvara mogućnost da naši zemljaci krenu u proces rešavanja svojih imovinskih, statusnih, stečenih i drugih prava. Da bismo ta prava mogli ostvariti, treba da snažno participiramo u vlastima na lokalnom nivou u Hrvatskoj", rekao je na nedavno održanoj konferenciji za novinare Miodrag Linta, predsednik "Koalicije izbegličkih udruženja". Dodao je i da "će tako izbegli hrvatski Srbi, pored toga što će moći da se bore za svoja prava preko svojih izabranih predstavnika na lokalnom nivou, pružiti punu podršku Srbima koji su ostali u Hrvatskoj, jer je naš cilj uspostavljanje snažne veze između dva dela istog naroda".

Podršku Koaliciji dala je najjača stranka u Srba u Hrvatskoj - Samostalna demokratska srpska stranka (SDSS) koji participira u vlasti na republičkom nivou, ali i u brojnim opštinama. "Važno je da 17. maja glasaju svi koji su interesno vezani za Hrvatsku, ili zbog imovine, koju tamo imaju, ili zbog nekog prava, koje su tamo ostvarili ili mogu ostvariti. Na lokalnom nivou donosiće se u narednom periodu mnoge važne odluke koje se tiču direktnih interesa ljudi i izuzetno je važno da Srbi iskoriste svoju brojnost i izbornom matematikom dođu do toga da mogu da utiču na vlast. Zato ih pozivam da glasaju, pa makar i preko volje", preko "Politike" je poziv uputio i Ratko Gajica, poslanik SDSS-a u Hrvatskom saboru.

Naglasio je tom prilikom i da Srbi u više od 20 opština imaju "svoje načelnike", a u više od 50 učestvuju u vlasti.

"Očekujemo da će taj broj posle ovih izbora biti znatno veći. Dobra prilika za nas jeste to što, na osnovu zakona o pravima nacionalnih manjina, imamo mogućnost da dobijemo zamenike župana u nekoliko županija: u Šibeniku, Zadru, Gospiću, Karlovcu, Sisku i Bjelovaru, što je uz Vukovar, Vinkovce i Osijek, gde je vladinom odlukom to ranije uvedeno, veliki broj važnih funkcionera u izvršnoj vlasti."

Za mnoge je problem što se funkcionisanje SDSS-a svelo upravo na participaciju u vlasti, što nije dalo konkretnije rezultate. O problemima su svedočila i tri izbeglička udruženja koji su u utorak pozvali prognane Srbe da ne izlaze na lokalne izbore jer hrvatske vlasti, u kojima kako smo rekli, participiraju i Srbi iz SDSS-a, još nisu rešile izbegličke probleme.

Ne glasajmo za "nas"

Predsednik "Centra za komunikaciju Pravda" iz Paraćina Dragan Sekulović je na konferenciji za novinare ocenio da su predstojeći izbori u Hrvatskoj "farsa", i poručio izbeglicama da ne glasaju jer će, u suprotnom, dati legitimitet hrvatskim vlastima i da će izgledati da one poštuju sve evropske standarde.

"Lokalni izbori svakako suštinski ništa ne mogu da reše, jer izbegličke probleme može da reši samo Hrvatski sabor, u kojem, kao fikusi, sede i dva srpska zastupnika - gospoda (Vojislav) Stanimirović i (Milorad) Pupovac, koji ništa ne mogu da reše", kazao je Sekulović.

On je naveo da je već 18 godina u statusu izbeglice i da mu je ćerka nedavno postala punoletna, a imala je 20 dana kada je porodica iz Zadra došla u Srbiju.

"Ja bih se vratio u Hrvatsku, da imam gde da se vratim. U Hrvatskoj imam 13 kumova, od kojih je samo jedan Srbin. Hoćemo u Evropu sa Hrvatskom kao našom domovinom, ali u našim krevetima", poručio je Sekulović koji je kritiku usmerio i na vlast i političke stranke u Srbiji. Naveo je da Skupština nije o izbegličkom pitanju raspravljala ni jednom za poslednjih 18 godina, osim kada su to pitanje, kako je ocenio, radikali koristili u propagandne svrhe.

"Ali, ne daj bože da nas radikali hvale, jer smo zahvaljujući njihovoj politici i postali izbeglice", rekao je Sekulović.

Predsednik "Regionalnog odbora za pomoć izbeglicama Vojvodine" Radenko Popić rekao je da se za rešavanje problema sto hiljada osoba koje još imaju izbeglički status, izdvaja svega 0,08 odsto budžeta Srbije što iznosi 28 dinara dnevno po osobi.

Kritikovao je i izbeglička udruženja koja pozivaju na izlazak na izbore i postavio pitanje kakav interes te organizacije imaju da pozivaju prognane Srbe na izbore koji ne rešavaju ništa i koji im, kako je rekaio, oduzimaju i ono malo dostojanstva koje još imaju.

Popić je naveo da prognane Srbe i ne treba posebno pozivati na bojkot, jer su oni sami shvatili da izbori ne rešavaju ništa, o čemu svedoči i činjenica da se na izbore do sada prijavilo svega oko 2.500 osoba, od oko sto hiljada koje imaju pravo glasa u Hrvatskoj.

U akciju se poslednjih dana priključio i Jovan Krkobabić, kao potpredsednik Vlade koji je zadužen za pitanja izbeglica. Kao jedan od razloga lošeg odziva i slabog povratka naveo je tajne poternice zbog čega postoji strah od hapšenja.

Lični stav, umesto zaključka

Danas, 14 godina posle egzodusa nakon Oluje, a ne zaboravimo mnogi su Hrvatsku napustili i pre, sudbine ovih nesrećnih ljudi i dalje su predmet manipulacija političara sa obe strane Dunava. Kao jedan razlog lošem odzivu, posebno onih mlađih mogla bi se navesti i činjenica da su započeti novi životi u novim uslovima. Državi je bila obaveza da im u tome maksimalno pomogne što nije bio slučaj. I danas bi se rado otarasila posebno onih najproblematičnijih slučajeva i vratila ih u Liku, Dalmaciju, Baniju, Slavoniju...gde su opet često dočekivani u najboljem slučaju sa prekorom u pogledu novih meštana, ako u selima iko i živi.

U nedelju su izbori. Dobro je da postoji izbor. Glasati ili ne? Moj lični stav, kao jednog od izbeglih je da ja sa državom Hrvatskom u onom tehničko-povratničkom smislu nemam ništa više, osim detinjstva i kao takvog ni ovi, a ni bilo koji sledeći izbori me ne zanimaju.

To opet ne znači da me put jednog dana neće navesti u zemlju porekla čije državljanstvo posedujem i čiji jezik bez problema govorim i čije ljude i običaje poznajem, a to će mi biti samo prednost, ne u nastavljanju nečega što je završeno 1993., u mom slučaju, već u nekom novom početku sazidanom na zdravijim temeljima.

Da li će mi opet pomoći što će na vlasti u tom imaginarnom gradu biti neki Srbin? Iskreno, ne zanima me. Što se mene tiče može da bude i Eskim dok god na svoje građane gleda kroz nenacionalnu prizmu, a u tome jeste suština.

Definitivno nismo sazreli za to, stoga i bus u rodni kraj može biti nada koju niko ne sme da oduzima.