Šestonedeljna kampanja prikupljanja milion potpisa za podršku osnivanju Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o žrtvama ratova na prostoru SFRJ (REKOM) počela je, simbolično u pet do 12, u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Banjaluci, Ljubljani, Prištini, Skoplju i Podgorici.

Preko 1 500 udruženja, organizacija za ljudska prava, udruženja žrtava i veterana ratova, ali i pojedinaca ujedinilo se kako bi zajedno radili na osnivanju komisije koja će se baviti utvrđivanjem činjenica o ratnim zločinima i kršenja ljudskih prva na teritoriji bivše Jugoslavije u periodu od 1991. do 2001. godine. Milion potpisa građanki i građana svih država koje su nastale krvavim raspadom SFRJ biće predato vladama tih država.

"Potpise ćemo im predati sa nadom da će osnovati komisiju onakvu kakvu želimo, a mi ćemo svakako vršiti nekakvu vrstu monitoringa kako potpisi ne bi završili u nekoj fioci čekajući neke druge ljude koji će se time baviti za nekih 10 ili 15 godina, kada će možda biti prekasno. Mi kao mladi ljudi preuzimamo aktivan odnos prema onom što se desilo devedesetih i odmrzavamo teme koje su teške za čitav region. Trudićemo se da REKOMiziramo čitav region. Od presudnog je značaja da činjenice budu objavljene, kako bi se izbegle manipulacije. Posebno je važno da činjenice iznose upravo žrtve ratova", kaže Maja Mićić iz Inicijatve mladih za ljudska prava.

Inicijativu su podržali Boris Tadić, Ivo Josipović i Sulejman Tihić, crnogorski parlament i kosovske vlasti, i naravno Evropska unija. Pjer Mirel, direktor Evropske komisije za Zapadni Balkan podržava inicijativu od samog početka, a stigla je podrška i od Evropskog parlamenta. Organizatori ističu da je vrlo važno što za sada nije bilo otpora političkih struktura jer je osnivanje REKOM-a neophodno kako bi činjenice zamenile dosadašnje nacionalno podeljene "istine".

Početak REKOMiziranja regiona dolazi u vreme dok se u Hrvatskoj još ne smiruje histerija oko hapšenja Gotovine i dok je podrška Ratku Mladiću u Srbiji i dalje vrlo snažna, pa se ne bez razloga mogu očekivati pokušaji ućutkavanja REKOM-a.
"Moguće je da će postojati otpori, ali mi se bavimo činjenicama, govorimo o svim žrtvama i o tome da je došlo krajnje vreme da se glas žrtava čuje i da više u prvom planu ne budu ratni zločinci već žrtve. Mi govorimo o nečemo što će biti komplementarno onome što je Haški tribunal učinio. Smatramo da je vrlo bitno staviti činjenice na sto i ne smatramo da je obeshrabrujuće to što se dešavalo, iako je poražavajuće da posle toliko godina imamo masovne histerije kada se donese presuda ili kada se uhapsi neki zločinac. Ljudi jednostavno moraju da se suoče sa činjenicama. Kada se to desi biće uklonjen svaki mogući prostor za nacionalističke orjentisane političare da manipulišu svojom zapaljivom retorikom", kaže Maja Mićić.
Posebna pažnja, kaže ona, biće usmerena na mlade ljude koji vrlo često nisu ni imali priliku da sa znaju istinu o strahotama ratova u bivšoj Jugolsviji.

"Potrebno je osvestiti mlade ljude. Ima dosta naše odgovornosti ako samo osudimo izlive agresije kada vidimo polupane izloge i prozore, zaboravljajući pritom da ti ljudi možda nisu imali tu privilegiju da čuju stvari koje smo mi mogli da čujemo. Ima mnogo mladih ljudi koje ćemo vrlo lako okriviti, a da ne uzimamo u obzir da oni nisu čuli činjenice niti znaju na koji izvor da se upute jer su daleko od svoje prestonice. Zato se ovde ne radi samo o Beogradu, Zagrebu, Sarajevu i ostalim glavnim gradovima. Ovo je decentralistička kampanja, cilj nam je da izađemo iz kruga elite, razgovaramo direktno sa građanima i građankama, na ulicama, da im objasnimmo da je ovo stvar koja se njih direktno tiče i da time što joj daju podršku to pravo na činjenice postaje i njihovo pravo", kaže Maja Mićić.

U Zagrebu akcija prikupljanja potpisa počela je počela na Trgu Bana Jelačića. Koordinator Inicijative mladih za ljudska prava Hrvatske i regionalni koordinator akcije Mario Mažić rekao je za Betu da se nada da će prikupljanje potpisa u Hrvatskoj ići dobro, izrazivši bojazan da bi ljudi u Hrvatskoj akciju u ovom trenutku mogli da povežu s nedavnim izricanjem osuđujuće nepravosnažne haške presude generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču.

"Naš cilj nije procesuirati odgovorne za ratne zločine, već utvrditi činjenice o svim žrtvama ratova na području bivše Jugoslavije. Verujem da će ljudi to brzo uspeti da razgraniče", istakao je Mažić.

Prikupljanje potpisa u makedonskim gradovima organizovano je u Skoplju, Tetovu, Bitolju i Strugi. U makedonskim medijima, prenosi Beta, pokrenuta je kampanja i počelo je emitovanje spotova na makedonskom i albanskom jeziku kojima se građani pozivaju da se pridruže akciji.

Na centralnom gradskom trgu u Podgorici, prenosi Beta, okupilo se dvadesetak nevladinih aktivista i javnih ličnosti, koji su svojim prisustvom i potpisima podržali inicijativu.

Jedan od potpisnika inicijative, glumac Crnogorskog narodnog pozorišta Slobodan Marunović je govoreći o dometima osnivanja regionalne komisije, rekao da "ako milion ljudi, posle ovoliko vremena shvati, da treba preispitati savest ovog prostora, onda inicijativa zaista ima smisla".