Odluka je tačno u podne donesena jednoglasno na sastanku ministara unutrašnjih poslova 27 zemalja članica EU, što znači da se Holandija složila da povuče rezerve koje je još krajem prošle nedjelje imala na ukidanje viza za BiH i Albaniju. Ipak, Evropska komisija je dala pisane garancije da će pratiti migracije iz svih zemalja zapadnog Balkana, pošto je, nakon odobrene vizne liberalizacije u Srbiji i Makedoniji, uočen povećan broj imigranata iz ove dve zemlje koji traže azil u zemljama EU. Odluka će 14. decembra biti objavljena u Službenom glasniku, a dan kasnije će stupiti na snagu.

Nakon vizne liberalizacije vlasnici biometrijskih pasoša moći će da putuju po zemljama Šengena, u kojima će moći da borave najduže tri meseca. Bezvizni režim važi za sve zemlje EU (osim Britanije, Irske, Rumunije i Bugarske), kao i za zemlje koje su povezane šengenskim prostorom poput Norveške, Islanda i Švajcarske.
Na snazi su, kako je rečeno, ostala dva kontrolna mehanizma, monitoring kojim će se proveravati da li se dogovoreni i dostignuti standardi poštuju u kontinuitetu i mehanizam ranog upozoravanja u obliku stalnog dijaloga u čijem je fokusu pitanje azilanata.

Ministar bezbednosti i zamenik predsedavajućeg u Vijeću ministara Sadik Ahmetović prisustvovao je dvodnevnoj sednici sednici Saveta Evrope. Evropska komisija je 27. maja predložila ukidanje viza za BiH, a Evropski parlament je tu odluku usvojio 7. oktobra. Do odluke o slobodnom putovanju građana kroz zemlje Šengena vlasti u BiH morale su da ispune 174 tehnička uslova, među kojima su uvođenje biometrijskih pasoša i jačanje zakonskih kapaciteta i efektivne primene zakona za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. Progresivna primena akcionog plana koji se odnosi na uspostavljanje elektronske razmene podtaka između policije i tužilaštva, takođe je bio jedan od važnijih uslova.