Marinko Čulić 28.08.2014.

Avangarda zapadne periferije

Marinko Čulić Velika fertutma digla se uoči današnje konferencije zapadnobalkanskih zemalja u Berlinu zbog najave da će se ondje odlučiti o novom pravcu Jadransko-jonske autoceste. Ona ne bi išla preko Dubrovnika nego kroz Bosnu i Hercegovinu.

Što nas čeka

Safety Net

Trg Burze

Deutsche welle

TRI PRSTA BORISA TADIĆA

Fotografija članka
Srpski predsjednik pozdravio je srpske sportaše na otvaranju Olimpijskih igara s tri prsta: Ta tri prsta deo su srpskog identiteta na isti način na koji je ruka podignuta u nacistički pozdrav deo nemačkog identiteta. Ta tri prsta ponosno uzletela vrh neba simbol su najsramnijeg perioda novije srpske istorije. Ta tri prsta simbol su najdubljeg moralnog, političkog, civilizacijskog pada Srbije koji se poklapa sa vladavinom Slobodana Miloševića.
Kada su se na otvaranju Olimpijade srpski sportisti pojavili na stadionu, srpski predsednik i ministar inostranih dela ustali su da bi ih pozdravili, ali za razliku od drugih političara koji su pozdravljanje obavljali uglavnom staromodnim mahanjem ruku, ova dvojica su to uradila na malo neobičan način: podigla su po tri prsta na svakoj ruci.

Po rečima predsednika Borisa Tadića, koje prenosi Politika od 10. avgusta, taj gest je malo iznenadio američkog predsednika Buša, pa ga je ovaj pitao, Buš Tadića to jest, šta mu to znači, to sa tri prsta. Tadić je ovako objasnio šta je odgovorio Bušu: To je sveto trojstvo, što je njemu bilo zanimljivo da usvoji sada deo našeg identiteta i dodao (premda je i ovo bilo dovoljno) da se za to borimo i da je to naša ideja.


Georg Bush je za otvaranja Igara pažljivo motrio koji od njegovih kolega pozdravlja svoje sportaše sa jednim, dva ili tri prsta

Nije jasno kako je to Buš usvojio deo našeg identiteta (postao pravoslavac? sada će i on da diže tri prsta? razglasiće svetu da je Kosovo Srbija?) i šta mu je to tačno bilo zanimljivo, kao što nije jasno za šta se mi to borimo i šta je naša ideja, niti je (samo)razumljivo zašto bi Tadić naglašeno sa tri podignuta prsta pozdravljao našu reprezentaciju i to Bušu iza leđa i za inat (ja sam sedeo dva reda iza njega), ali ko razume shvatiće.

Potpisniku ovih redova bilo je mučno videti tu sliku. Da li Tadić pamti od kada se gradi srpski identitet sa ta tri rastavljena prsta u vazduhu, ili mu je preterano druženje sa čika Dobricom ispresecalo inače solidno sećanje? Tadić se, eto, seća da je Vens-Ovenov plan bio odličan plan i da ga je Milošević bio prihvatio, ali mu dušmani ne dadoše i da ga implementira, ili šta već (intervju Vremenu br 915, od 17. jula 2008), ali je prešjednik, izgleda, zaboravio da je tih veselih godina jedan Arkan, na primer, u uniformi paravojnih jedinica, posle neke od uspešnih akcija masovnog ubijanja civila po Zvorniku, Bjeljini i kojekude, na Zvezdinom stadionu, sve praćen TV kamerama, ponosno pozdravljao navijače (navijače? navijače koga, za šta?) upravo načinom na koji je Tadić, petnaestak godina kasnije, pozdravio srpske sportiste u Pekingu.

I kada govori o identitetu, na koji identitet Tadić misli? Uopšte nije teško složiti se sa njim da su ta tri prsta deo srpskog identiteta, ali je izvesno da Tadić ne misli na onu vrstu identiteta na koju, recimo, misli potpisnik ovih redova. Ta tri prsta deo su srpskog identiteta na isti način na koji je ruka podignuta u nacistički pozdrav deo nemačkog identiteta. Ta tri prsta ponosno uzletela vrh neba simbol su najsramnijeg perioda novije srpske istorije. Ta tri prsta simbol su najdubljeg moralnog, političkog, civilizacijskog pada Srbije koji se poklapa sa vladavinom Slobodana Miloševića.


Srpski predsjednik Tadić je odabrao tri + tri. Ukupno - šest!

I jedini identitet o kojem može biti reči upravo je taj, sramni, zločinački, odvratni identitet koji nosimo kao zadah iz usta, kao satrulu smrdljivu kožu na sebi, kao izraz svega onoga što je ova zemlja bila za vreme Slobodana Miloševića i njegovih infernalnih pajaca Vojislava Šešelja, Radovana Karadžića i one haške ekipe.

I sad je Tadić našao da Bušu iza leđa maše prstima i da ga čika simbolom zločina, pada i smrada.

U redu, može se shvatiti da je čitav Tadićev patriotski ples način da se marginalizuju radikali i Koštunica i utoliko ga je Tadić odigrao majstorski, ali da se nije malo odveć uživeo u ulogu? Mislim, ko ga je terao da maše sa ta tri podignuta prsta u Pekingu, šta mu sad pa to znači, kao da bi mu, da je to uradio normalno, da je samo mahnuo rukom u znak pozdrava, da je stegao pesnicu, ili već uradio nešto normalno, iko zamerio što nije ispružio tri prsta? Ali ne, Tadić je namerno to hteo, baš je hteo. Šta je to baš hteo? Da jebe kevu Bušu (što bi rekao Petar L.), verovatno. I uspeo je. Izbezumio ga je.

Ovaj je, ako je suditi po Tanjugovoj vesti preuzetoj sa RTS, onako ošamućen od oduševljenja i Tadićevog lucidnog objašnjenja upravo postao pravoslavac.


... što neugodno podsjeća ne ne tako davne događaje

Politika prenosi još jednu Tadićevu izjavu. Predsednik je na prijemu u srpskoj ambasadi u Pekingu rekao da Srbija mora da se izbori za politički identitet u godinama koje dolaze. Odlično. Pozdravljamo. Ali da Tadić nije nešto pobrkao kada je podizao ona tri prsta? Kakve veze ta tri prsta imaju sa političkim identitetom? Nikakve. I prema objašnjenju koje Tadić daje Bušu, naime da ta tri prsta simbolizuju sveto trojstvo, reč je o religijsko-etničkom, a ne političkom identitetu.

Politički se identitet, barem u Srbiji, ne može graditi na temeljima nekakvog nacionalnog, naročito ne religijsko-etničkog identiteta, koji je svoje najslavnije dane doživeo i odživeo za vreme Miloševićeve vladavine. Etno-nacionalni identet, što ga je Milošević tako znalački presipao iz svojih krvavih retorti u neke druge retorte sa zgrušalom krvlju, razvio je bio sve svoje destruktivne potencijale na spolja i na unutra i veoma uspešno razorao političku supstanciju.

Upravo je Miloševićeva era pokazala da etno-nacionalni identitet odlično uspeva na mestima insuficijencije političkog. Milošević je gasio politički život, pokušavao je da ga priguši što je više mogao, ostavljajući mogućnosti političkog na mestima gde je verovao da će i ta zrnca političkog moći da upotrebi u sopstvenu korist. I uspevao je više od deset (pre)dugih godina. Za sve to vreme tri uzdignuta prstića bila su simbol njegove vladavine.


A gle sad ovo - ustaški poglavnik Ante Pavelić 1941. godine priseže s tri prsta!?

Šansa koju je Tadić izborio za sebe, ali i za nas, jeste da se onim političkim dekonstruišu etno-religijsko-nacionalni identiteti, to jest da se oni lagano udaljavaju iz javne sfere, da se prebacuju u privatnu sferu gde im je i mesto, a da javni prostor bude ono što po definiciji jeste: sfera političkog.

Tadićeve sjajne političke pobede i njegova upornost otvaraju prostor za prevlast političkog identiteta nad nacionalnim, etničkim, religijskim identitetima, ali bi Tadić utoliko morao da bude oprezniji, promišljeniji, da se ne prima na čika Dobricine fazone i na lake, a zavodljive note.

Neka se samo seti šta je Koštunica uradio nesrećnom Miloradu Čaviću – i svima nama, naravno, ali Čavić je tu najistaknutiji primer – kada je zbunjeni momak, ponesen etno-nacionalnim sentimentom posle pobede na evropskom prvenstvu u plivanju, bio diskvalifikovan. U stvari, Čavić je odlično prošao. U onim čupavim vremenima s početka i sredine devedesetih godina prošloga veka, diskvalifikacija se često događala metkom u čelo, i to sve u etno-nacionalnom zanosu.


... a to radi i čitava njegova vlada!!?? Pet ministara = petnaest prstiju!

Na Tadiću je da ne dopusti da ovaj narod još jednom bude izbačen iz trke, a u trci će nas održati samo ako sasvim jasno raščisti u svojoj glavi šta mu je činiti. Vuk Jeremić još je mlad čovek i on možda zaista veruje u te etno-nacionalne mantre o Kosovu u Srbiji: kako bi, inače, delovao tako ubedljivo ako ne veruje u svoju ulogu, ali Tadić ne bi smeo sebi, a ni nama, da dopusti luksuz prevelikog uživljavanja u ulogu čije su sve varijante isprobane za Miloševićevog vakta.



Ugledna srpska intelektualka, političarka i ljudsko-pravna aktivistica Vesna Pešić o Tadićeva tri prsta:


U kontekstu poslednjih zbivanja oko formiranja DS-SPS vlade, opstrukcije u parlamentu, hapšenja Karadžića i nastalih tenzija, ima smisla postaviti pitanje o neubedljivom startu proevropske vlade. Šansa je dobijena na izborima, ali je „proevropska“ vlada do sada pokazala neodlučnost, zbunjenost i neaktivnost. Ona je naročito vidljiva na ideološkom planu, na šta je s pravom ukazao Dejan Ilić u e-novinama:

Mi živimo u haosu, pa onda i u ideološkom haosu. Jako je teško reći da su radikali i DSS u opoziciji, jer su oni ideološki na vlasti. Meni smeta ideološka neutralnost Demokratske stranke. Podržavam Karadžićevo hapšenje i izručenje, odlično je što su to uradili, to je dakle vlada koja realizuje ono što ja vidim kao ispravno. Ali ta vlada to ne kaže, nego kaže da nema ništa s tim. Kao da ni ne znaju zašto su to uradili. Tako ostavljaju to ideološko mesto praznim, prepuštaju ga radikalima, i ta radikalna pozicija je zapravo ideološki dominantna u ovom trenutku. Znači, u formalnoj opoziciji imamo nekoga ko ima ideološku prevlast, a sa druge strane je neko ko je formalno na vlasti, a smatra da ne mora da se jasno opredeli.


Hrvatski domobrani za vrijeme NDH pozdravljaju prstima. Dakako, s tri.

Postavlja se pitanje zašto vladajuća, proevropska koalicija nije ideološki to jest legitimacijski eksplicitnija i odlučnija da u stare obrasce nacionalne politike unese odgovarajuće promene? Ako su radikali i DSS nosioci ideološkog kontinuiteta sa Miloševićevim dobom, u smislu dominacije svesrpske politike (nasuprot interesima države Srbije i njenih građana, a takva se politika nije mogla samostalno artikulisati van velikodržavnih interesa), postavlja se pitanje zašto demokratske stranke paktiraju sa njihovom ideologijom, na kojoj je donet i ustav 2006 godine?

Konsenzus oko nacionalnih interesa odmah je zatražen i nakon formiranja nove proevropske vlade 2008. Naime, vlada je brže-bolje dostavila skupštini rezoluciju o kontinuitetu politike prema Kosovu. Proevropska vlada je toliko osetljiva na optužbe opozicije da je pristala na optužbe da je izdala nacionalnu stvar.

To dokazuje poslednja konferencija za štampu Borisa Tadića (3. avgust 2008). Njen cilj je bio da smiri tenzije, tako što će naglasiti da nema promene nacionalnog kursa. Nakon što je ritualno rekao da neće odustati od svoja dva najveća državna interesa - članstva u EU i odbrane državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta na Kosovu i Metohiji – Tadić je poručio da ako neko misli da će ova vlada proevropske orijentacije odustati od nacionalnih interesa zbog evropskih integracija, taj se vara.


I pripadnici kvislinške Handžar divizije sastavljene od bosanskih muslimana pozdravljaju s tri prsta

Zatim je uredno potvrdio sve ostale nacionalne stvari: neće dozvoliti dovođenje u pitanje opstanka Republike Srpske, a obaveze prema Haškom Tribunalu je podveo pod ciljeve vezane za Kosovo (mora se i u odnosu sa Hagom poštovati međunarodno pravo, jer se samo tako možemo boriti za očuvanje Kosova u sastavu Srbije). Onda se naljutio na Hrvate zato što se nisu izvinili za zločine počinjene nad Srbima tokom Oluje (Mesić tvrdi da se izvinio).

Postavlja se pitanje zašto se Tadić izvinjava nacionalističkoj opoziciji, zašto oseća potrebu da ih uverava da ni u čemu nije napustio nacionalnu stvar? Pokušaj Tadića da se takmiči sa nacionalistima (sada su postali tendenciozno ekstremni, da bi produbili jaz u Srbiji i još dublje je podelili), stavlja ga u inferiornu poziciju, jer niko nikada iz Demokratske stranke, pa ni Tadić, ne može da se meri sa nacionalizmom Šešeljeve i Koštuničine stranke. Zašto se on toliko naseljava na njihovom terenu, kao da nema svoj na kome bi pokazao da može da igra drugacije, proevropskije, brže i efikasnije?

Neće se radikali smekšati. Oni i DSS su rešili da po svaku cenu dođu na vlast. Oni su sada zaigrali tu igru. Za nju im baš dobro dođe nadvikivanje u patriotizmu, jer jer ih tu niko neće nadvikati. Tadić tako samo stvara ideološku konfuziju o kojoj govori Dejan Ilić, ali i vise od toga. Tako otvara vrata novim nestabilnostima. Ako se dozvoli da opozicija ideološki vlada, a da proevropska i reformska Srbija ćuti i tako nastavi da se skriva, to vodi ka poništenju izborne volje građana na majskim izborima.


Svi kvislinzi na braniku nacionalnog identiteta pozdravljaju s tri prsta!

Da li je Jeremić otporaš?Ako se na kraju zapitamo zašto je Tadićeva vlast tako mlitava i neubedljiva, mislim da nećemo pogrešiti ako kažemo jednu prostu stvar. On se uplašio. Možda s razlogom, ali razlozi za taj strah neće nestati tako što će predsednik Tadić pozdraviti naše sportiste na Olimpijadi namerno naglašeno sa podignuta tri prsta. Kako sam objašnjava, to je namerno naglašeno uradio, jer je Sveto Trojstvo naša ideja za koju se borimo. Takvi gestovi neće odobrovoljiti DSS-radikalsku opoziciju, niti će takav efekat imati pozivanje na kontinuitet sa njom. Pri tome se još biva toliko kompromisnim da se ne obavlja nijedan zadatak koji je nova vlast stavila na dnevni red.

Takva malodušnost vlasti i dečačko „puvakanje“ Predsednika Republike da je on neustrašivi Srbenda sa podignuta tri prsta pred očima Džordža Buša, preti novim trzavicama, ali i novim usporavanjem Srbije. Izgleda ćemo morati da sačekamo da narod stvarno povuče do nekih 90 posto podrške, pa da Tadić savlada svoje strahove i da tek onda i on i DS skupe hrabrost da krenu obećanim putem.

Izvor: Peščanik.net
Objavi članak na: Twitter Facebook
Dodaj komentar 25 komentara
  1. sandra13.08.2008. 13:21
    ajd molim te ne seri. krivo si zabrijo stari. kao tadica treba biti sramota pred bushom? molim teeee!!!!

    srpski primitivluk uvucen u formu intelektualizacije i proevropskog djubretarija..fuj!
  2. no nation13.08.2008. 15:15
    eto nam ga jos jedna tema svetskog renomea... obicni ljudi opet u zapecku... 2 ili 3 ili 5... kao da je bitno!!!
  3. kamilica13.08.2008. 16:30
    ajmo se svi pozdravljati sa srednjim prstom- korak naprijede, napustanje povjesnih pozdrava, kad sretnes druga na cesti pozdravi ga srednjim prstom, takodjer i pred kamerom, na skupovima....

    to nam treba, jedino totalni debilizam jer ovo i nije nista drugo nego debilana
  4. S14.08.2008. 00:43
    Odlican tekst, s kojim se u potpunosti slazem!
    Ali, tesko da ce Srbijanci odustati od ovog, mogu li reci, cetnickog, pozdrava..naravno, cast vrlo rijetkim iznimkama..kao da je to nesto cime se normalan covjek moze ponositi - ubijanjem, klanjem, silovanjem, otimacinama, paljenjem, a sve to stoji iza ovog pozdrava..a i predsjednik Srbije po svoj prilici nije nista bolji..
  5. transgresor14.08.2008. 03:19
    pa, pročitajte kako na sve to reaguje perjanica srpske konzervativne političke misli, Slobodan Antonić. On je profesor na filozofskom fakultetu i pride politički analitičar jako blizak koštuničinoj politici. Tekst mu je odvtano, banalno, paranoidno, populističko smeće koje, za razliku od Lukovićevih radova, objavljuje Politika, a to je onda dramatično dručaiji tiraž i uticaj.

    Čitajte i nervirajte se... ili se smejte, kako god vam drago..

    http://www.politika.co.yu/pogledi/Slobodan-Antonic/SRBIJA-ILI-GRADANIJA.sr.html
  6. Krstic & Shaper14.08.2008. 04:21
  7. sveto trojstvo14.08.2008. 04:50
    Cuo sam da su Hrvati pozdravljali Srbe s 3 prsta u Clevelandu nakon Oluje, sa znacenjem: 3 dana...
  8. mi i naše14.08.2008. 05:26
    3 praščića
  9. Daniella14.08.2008. 08:35
    Stari, zar ti ne bi trebao pisati o Olimpijadi...??? Ratna tematika je odavno profurana!
  10. vedrana14.08.2008. 10:28
    To sveto trojstvo nije samo obelezje pravoslavlja vec citavog hriscanstva. A ko zeli da nalazi manu, naci ce je svuda, tako da nam je dosta onih koji raspiruju mrznju - mislim na autore ovog teksta. Ta tri prsta kojima Tadic pozdravlja nikome ne mogu naneti zlo vec je to paranoja nekih bolesnika.
  11. Milan14.08.2008. 11:32
    Poredjenje srpskog identiteta (ma kakav on bio) sa nacistickim je u najmanju ruku smesno, a posteno gledano - skaradno.
    Tragicno je i to sto ovakvi tekstovi dolaze iz pera ljudi koji su po nacionalnosti Srbi... Bas bih voleo da neki Hrvat ovako pise o sebi i svom narodu... No, zato su Srbi tu gde jesu, a Hrvati tamo gde oni jesu...

    Ma sta mislio o Slobodanu Antonicu, njegov tekst u Politici kao odgovor ovakvim napadima zaista stoji...

    Mi Srbi izgleda nikako da se oslobodimo krajnosti...

    Boze, sacuvaj nas srpskih (kvazi)nacionalista i tzv gradjansko orijentisanih evropejaca - dva najgora ekstrema Srbije!
  12. Bojan14.08.2008. 11:54
    Sreca da takvih idiota, kao sto su autori gore navedenih tekstova, ima malo u Srbiji...

    Nesreca je u tome sto u Srbiji idioti imaju najvece sanse...
  13. Collar14.08.2008. 14:05
    A ja baš mislim da Srbija može biti sretna što ima ljudi koji denunciraju i ismijavaju nebuloze u njihovom javnom životu. Bilo bi lijepo da toakvih ima više i u Hrvatskoj.
    P.S. NEBULOZE mi je došlo kao antispam, vrlo adekvatno.
  14. goran16.08.2008. 07:14
    kakve vi samo tekstove mozete da smislite... covece pa ti treba da radis na odeljenu za ispiranje mozgova...
    ove sto vi ovde pisete je da se ubijes od smeha ;)
  15. Srbija oko Beograda18.08.2008. 10:05
    E, moji Sbrijanci, Kosovo ste izgubili zauvijek. Sada je Vojvodina na redu. Kada se ona otcijepi, živjet ćete gore nego što se živi u Albaniji. Seamdesetak godina pljačkali ste Hrvatsku i Sloveniju i živjeli u izobilju, ali vam to nije bilo dosta. Htjeli ste bidi apsolutni gospodari u Jugoslavijji, koju je uništila vaša nezajažljivost..i glupost. Bez obzira na to što ste nas pljačkali desetljećima, brutpo damaći proizvod u damađšnjpj Hrvatskoj ipak je šest puta veći nego u današnjoj Srbiji. A lad vam "ode" Vojvodina, bit će i desetak puta veći. Unatoč svim zlima koje je Miloševićeva politika nanijela Hrvatima, ž
  16. Danijel19.08.2008. 02:53
    originalni hrvatski odzrav na srpska tri prsta je pola tviksa.
  17. Danijel19.08.2008. 02:53
    originalni hrvatski odzrav na srpska tri prsta je pola tviksa.
  18. Željko19.08.2008. 21:48
    hi hi pola tvix-a hi hi, koji glupa tematika...
  19. mju20.08.2008. 22:56
    a da mi ljudi lijepo jednom za svagda odlučimo poslati sve ove gluposti u tri pikse marmelade pa umjesto da mašemo raznim pomagalima i dijelovima tijela lijepo odlučimo primit se posla i dovest ove naše sjebane države u neki red? Možda ipak, ha? Pa da u penziji ne kopamo po smeću ko naše bake? Il je ipak bolje da mašemo, lakše je to, a navikne se čovjek na klopu iz kontejnera, a i uvijek je korisno stvarati temelje za rat u koji ćemo slati svoju djecu da umiru ko heroji! Stvarno smo legende svi skupa - ko da smo iz nekog vica izašli!!
  20. gard22.08.2008. 12:56
    iako prema onoj narodnoj s ludima nema smisla raspravljati, ali mislim ipak da treba stalno, uporno ponavljati i naglašavati da su ovakvi ispadi blagorečeno nakaradni, osoba koja se spušta na takvu razinu je u svojoj biti jadna i prazna...nažalost, na ovim zlosretnim prostorima u tami neznanja oduvijek su bile moćne riječi zla i mržnje...na ovom svijetu smo vrlo kratko i glupo je to vrijeme rasipati na gluparije tipa nacije, patriotizma, religije,…stoga, dragi prijatelji, čitajte, družite se, smiješite se, putujte…budite individualisti...jer mislim da ljudima nije prirodno stanje biti u konzervi, zar ne
  21. Jadan narod25.08.2008. 11:33
    Vjeroajtno je i srpski narod taoc svojih beskrupuloznih vođa ako i ostali narodi bivše yu - osim možda Slovenije. Političari dobro žive, a narod kuburi. Nije lijepo bez obzira na sve da se mi iz Hrvatske radujemo stanju u Srbiji. Narod Srbije nije kriv za ta zla. Mada je sramotno da masovno glasaju za radikalizam. Valjda siromaštvo čini svoje.
  22. Hercegovac23.09.2008. 14:45
    Ko o čemu Hrvati o Srbima? Da nema Srba Hrvatima bi bilo fakat dosadno. Ko zna? Možda bi našli neke nove "Srbe". Doduše postoje još jedni kako ih Hrvati nazivaju "alpski Srbi" ali s njima se ne smiju igrati.
  23. ahnenerbe10.07.2009. 22:54
    Pa svako ima svoje Srbe,posto su ih Hrvati posteno ODRADILI,njih mijenjaju Slovenci,ne!?
  24. Etuki1708.04.2011. 12:38
    Ovo me tako nasmijalo umro sam fala "Da nema Srba Hrvatima bi bilo fakat dosadno. Ko zna? Možda bi našli neke nove "Srbe" "

    http://www.youtube.com/user/Etuki17
  25. milutin12.05.2011. 16:01
    Posto vidim da ne znate ili ne zelite da znate sta simboizuju 3 prsta malo da pojasnim. Kratko i jasno. Vera, ljubav i nada. Ovo je sustina cele price, e sada sto neki pokusavaju taj simbol da predstave u drugom smislu i obliku sta je na ovim prostorima nenormalno normalno to je vec za drugu pricu(ovo vazi i za Srbe i za Hrvate). Nadam se da ce te mi objaviti komentar. Hvala. Pozdrav iz Srbije.
Dodaj komentar

Molimo, prijavite se ili registrirajte kako biste komentirali. Hvala.

POSLJEDNJE VIJESTI IZ RUBRIKE

01.09.

Feministkinje na putu za parlament

"Feminist Initative" (FI) bi mogla postati prva feministička stranka koja će osvojiti mjesta u švedskom parlamentu i tako promijeniti političku scenu u zemlji i svijetu

01.09.

Objavite sadržaj tajnih pregovora!

U Banskim dvorima primili su pismo s prijedlogom deklasifikacije informacija iz tajnih pregovora o slobodnotrgovinskom sporazumu sa SAD-om. No, Hrvatska se još premišlja oko toga treba li podržati talijansku inicijativu

29.08.

Stambeni jadi mladih u BiH

Ministarstvo stambene politike Kantona Sarajevo odlučilo je starosnu granicu novog projekta, za zakup stana na 10 godina s mogućnošću otkupa, pomaknuti s 35 na 40 godina

28.08.

Njemačka: Stroža pravila za imigrante iz EU-a

Nova pravila neće blokirati slobodu kretanja u EU-u niti kršiti europska pravila, tvrde resorni ministri. Predviđeno je i protjerivanje onih koji zlorabe sustav socijalne skrbi

28.08.

Regionalni projekti - puno priče, malo rada

Na Konferenciji o zapadnom Balkanu u Berlinu bit će riječi o regionalnoj suradnji i poticanju gospodarskog rasta. Analitičari vele da bez pomoći Zapada sve ostaje na idejama

25.08.

(Ne) izlazimo iz krize!

Vlada Španjolske pred Angelom Merkel tvrdi da ta zemlja izlazi iz krize. No, obični Španjolci ne vide taj izlaz.

22.08.

Prosvjedi radnika uništenih tvrtki u Tuzli

Stotinjak radnika propalih firmi na području Tuzlanskog kantona, nezadovoljni položajem u kojem se nalaze, traži između ostalog i ostavku kantonalne vlade

Info most
Info most
Dokukino
Superknjižara