Deklaracija iz Terezina, kako se dokument zove po imenu bivšeg jevrejskog geta na severu Praga, dogovorena je na praškoj konferenciji koju je organizovalo češko predsedništvo Evropske unije.

Deklaracija poziva na "ispravljanje posledice nelegalnog konfiskovanja imovine, kao i prisilnih prodaja koje su pratile progon nedužnih ljudi" od strane nacista.

"Ovde se radi o najkompletnijoj i najsveobuhvatnijoj deklaraciji koja se odnosi na imovinu žrtava holokausta do sada i pokriva oblasti koje ranije nikad nisu dotaknute kao što su socijalna pomoć preživelima i vraćanje privatnog vlasništva", rekao je novinarima Stjuart Ajzenštat, šef američke delegacije na konferenciji.

Potpisnici se obavezuju da će proširiti pristup arhivama da bi se olakšala identifikacija oduzete imovine. Deklaracijom se predviđa i da se koriste dobra žrtava bez naslednika za pružanje socijalne pomoći preživelima i razvoj obrazovanja o holokaustu da bi se sačuvalo sećanje na masovno istrebljenje Jevreja od strane nacista.

Istovremeno, EU se obavezala da osnuje Evropski institut o nasleđu holokausta, sa sedištem u Terezinu, kao i na to da će nadgledati proces restitucije, koji je tek u početnoj fazi u centralnoj i istočnoj Evropi.

Na konferenciji u Vašingtonu 1998. godine 44 zemlje su se već angažovale da sprovedu proces restitucije i obeštećenja za umetnička dela koja su konfiskovana žrtvama holokausta.

Ukupna vrednost imovine koju je nacistički režim oduzeo Jevrejima procenjena je na više od 17 milijardi dolara na kraju rata, a danas je samo jedan delić toga vraćen ili nadoknađen, piše u deklaraciji.

Prema podacima objavljenim u Pragu, od 600.000 slika koje su nacisti ukrali, nedostaje još 100.000.

Deklaracija iz Terezina nije pravno obavezujuća ali predstavlja "važnu moralnu obavezu", rekao je Ajzenštat.

Rusija je saopštila da podržava međunarodnu deklaraciju o vraćanju imovine Jevrejima za vreme nacizma, ali je ponovila da će se u tome pridržavati sporazuma koji su potpisani posle Drugog svetskog rata.