Milošević je Vojvodini prvo oduzeo autonomiju, a potom ju je ekonomski i socijalno razorio. Vojo Koštunica i Boro Tadić bi joj autonomiju vratili, da se ne boje separatizma. No SiCG u 2006. godini ipak čeka burna rasprava o autonomijama i separacijama...

Jedno od najvažnijih obećanja tada jos ujedinjene opozicije pre smene režima Slobodana Miloševića oktobra 2000 godine, glasilo je – 'novi ustav što pre!'. Punih pet godina posle, obećanja istih ljudi u nešto izmenjenoj formi glase – 'novi ustav.... samo što nije!'.
U ovom trenutku na političkoj sceni Srbije među brojnim različitim ustavnim predlozima istakla su se dva nacrta grupe eksperata, tim okupljen oko predsednika Srbije Borisa Tadića i tim premijera Vojislava Koštunice. Iako međusobne razlike postoje ne može se govoriti o suštinski suprotstavljenim predlozima i taj odnos možda se najbolje može videti u delovima posvećenim budućem položaju Vojvodine. Oba nacrta podrazumevaju Vojvodinu kao autonomnu pokrajnu u okviru Srbije. Upravo je stepen autonomije tačka spora. Jedno od najaktuelnijih pitanja jeste kontrola pokrajnskih institucija.

tadic.jpg

Prema predlogu grupe okupljene oko predsednika Borisa Tadića kojeg podržava i aktuelna vojvođanska vlada, kontrolu nad pokrajnskim institucijama trebalo bi da vrši isključivo Ustavni sud. Sa druge strane, za eksperte okupljene oko premijera Koštunice, centralna izvrsna vlast (Republička Vlada) trebalo bi da ima 'pravne mehanizme' koji bi, kako se izjasnio jedan od članova ove grupe 'sprečavali strah od vojvođanskog separatizma'. Novosadski cinici, među kojima je i predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak na ovakve opaske primećuju da bi 'jedino apsolutna kontrola Beograda nad Vojvodinom, sprečavala taj strah'.

Da podsetimo, poslednji put kada se Srbijom počeo širiti 'strah od vojvođanskog separatizma' (ideje koja nikada nije okupljala politički relevantan broj pristalica) bilo je u vreme pobede nacionalističke struje prevođene Slobodanom Miloševićem krajem osamdesetih. Tada sprovedeno 'ujedinjenje' Srbije krunisano je tzv. Ustavom iz 1990 koji je de facto ukinuo sve ingerencije pokrajne Vojvodine (garantovane Ustavom iz 1974 godine). Za Vojvodinu posledice 'ujedinjenja' najbolnije su se osetile u ekonomiji. Projekat formiranja velikih drzavnih sistema poput NIS-a (naftna industrija), EPS-a (elektro industrija), Telecoma, železnice, Srbija Vode,.... uglavnom se plaćao vojvođanskim sredstvima jer su po pravilu vojvođanski delovi ovih sistema bili najrazvijeniji i u sistem unosili najvise novca. Za uzvrat Vojvodina, osim velelepne centralne zgrade NIS-a, praktično nije dobila ništa.

kostunica.jpg

Naprotiv baš kao i Srbija, tokom Milosevićevog perioda izgubljeni su i vreme i novac. O brojnim stručnim ljudima koji su zemlju napustili kao i onima koji su na ratištima poginuli, nekom drugom prilikom.... Vojvodini ni danas, pet godina nakon smene režima Slobodana Miloševića nisu vraćene oduzete ingerencije. O povratku na stanje pre tzv. Jogurt revolucije (nasilni dolazak Miloševićeve struje na vlast u Vojvodini 88' godine) u vojvođanskim političkim krugovima više niko ozbiljno i ne razmišlja jer kako se obrazlaže – vremena su se promenila.
U svakom slučaju, malo je onih koji bi sa sigurnošću mogli dati odgovor na pitanje kada će biti usvojen novi ustav? Sigurno je da će usvajanje novog ustava biti u vezi sa završetkom pregovora o statusu Kosova tako da je za očekivati, tvrde upućeni poznavaoci prilika, da ustav postane dominantna tema srpske političke scene u drugoj polovini 2006 godine.

<
Vezane vijesti