Prema rečima njegovog sina, Selindžer je umro prirodnom smrću u svom domu u Kornišu u Nju Hempširu, gde je decenijama živeo u samoizolaciji. Roman kojim je stekao svetsku slavu - "Lovac u žitu" o mladom buntovniku Holdenu Kolfildu i njegovim zanimljivim doživljajima u Njujorku, objavljen je 1951. U vreme objavljivanja te knjige, ali i kasnije, Kolfild je postao gotovo mitska ličnost u Americi, ali i širom sveta.

Selindžer je rođen 1919. godine na Menhtenu (Njujork), gde je i odrastao, od oca uspešnog Jevrejina - uvoznika sira, i majke koja je bila škotsko-irskog porekla. Počeo je da pše kao tinejdžer a prvu priču "The Young Ones" o nekolicini besciljnih mladih ljudi objavio je 1940. godine. Dve godine kasnije otišao je u rat, i to iskustvo trajno će obeležiti negov život. Najpoznatija Selindžerova dela, osim "Lovca u raži", jesu "Freni i Yui", "Za Esme", "Visoko podignite krovnu gredu, tesari", "Simor: uvod".

Legendarno je bilo i njegovo bežanje od očiju javnosti i potpuna izolacija u kojoj je živeo protekle četiri decenije, što je samo raspirivalo interes, pogotovo zato što su njemu bliski ljudi govorili kako još uvek piše. Njegova kćerka i nekadašnja ljubavnica, za razliku od njega, koji nije objavio ni retka punih 45 godina, objavili su i knjige u kojima su ga opisali kao nesnosnog despota.

U jednom od retkih intervjua koje je dao, za Boston Globe daleke 1980., odgovarajući na pitanje je li se odrekao pisanja, rekao je: "Volim da pišem, uveravam vas da pišem redovno, ali pišem za sebe i želim da me svi ostave na miru kako bih to mogao da radim. Izdavaštvo je tako strašna invazija na moj život."

Prema rečima njegovog agenta, navodno je iza Selindžera ostalo najmanje 15 gotovih rukopisa.