Nakon prošlogodišnjeg festivala koji je obeležilo nekoliko antologijskih ostvarenja - Antihrist Larsa fon Trira, Hanekeove Bele trake i Odijarov Prorok - teško je i zamisliti da ovogodišnja 63. kanska fešta može da ponudi takav kvalitet i klasu. Tim više što ovog puta selekcija, bar na prvi pogled, deluje daleko skromnije i manje glamurozno. Ali zato ne i manje intrigantno, uzbudljivo i obećavajuće, tako da su sve vrste iznenađenja moguće...

Za razliku od prošlogodišnje, zvaničnom selekcijom sada dominira azijska kinematografija - sa pet od ukupno 18 filmova koji će se boriti za Zlatnu palmu. Od petorice vrsnih sineasta, trojica su već renomirani autori - Japanac Takeshi Kitano, Tai vizionar Apichatpong Weerasethakul i Kinez Wang Xiaoshuai, dok su dva Južnokoreanca - Im Sang-soo i Lee Chang -dong, bar do sada, bili poznati samo manjem broju ljubitelja umetničkog filma. Kitano će Kanu ponuditi priču o gangsterskom podzemlju, Lee Chang-dong čas poezije, Sang -soo ljubavni triler, Xiaoshuai istinitu priču iz kineske svakodnevnice, a Archipatong kontemplaciju na temu ljudskih emocija.

Dok je prošle godine boje američke kinematografije branio slavni Kventin Tarantino, ove godine je ta čast pripala Dagu Limanu, koji na Kroazetu stiže sa špijunskim trilerom Poštena igra, rađenom po istinitoj priči o bivšoj agentkinji Cia, Valeri Plejm. U filmu igraju dve velike zvezde sedme umetnosti - Šon Pen i Naomi Vots.

Što se tiče prisustva domaćeg - francuskog filma, može se reći da je ono relativno skromno. Na čelu tročlanog tima je reditelj veteran - Bertran Taverni, sa istorijskom dramom Princeza iz Monpensijea; zatim poznati francuski glumac Matiju Amalrik, ovoga puta u ulozi reditelja, sa Turnejom - storijom o jednoj kabare igračici na turneji u SAD, te Gzavije Buvoa sa filmom Ljudi i bogovi.

U trci za Zlatnu palmu na 63. kanskom festivalu će učestvovati i slavna i cenjena imena svetskog filma, poput Iranca Abasa Kjarostamija - sa delom Overena kopija, sa Džulijet Binoš u glavnoj ulozi; čuveni ruski reditelj Nikita Mihalkov, sa nastavkom svog nagrađivanog filma Varljivo sunce; pa meksički sineasta Alehandro Gonzalez Inaritu sa još jednom dramom o sudbonosnim susretima - Lep - u kome igra Havier Bardem. Biće tu i tri velikana britanskog filma - Majkl Li, koji ovoga puta dolazi sa pričom Još jedna godina i svojim već uigranim, standardnim glumačkim ansamblom. Ken Louč, čiji je film Irski put, o posledicama engleskog angažmana u ratu u Iraku, juče uključen u zvaničnu selekciju i treći, Stiven Frirs, koji će Kanu predstaviti Tamaru Dru, delo napravljeno na osnovu grafičke novele Posi Simonds.

U takmičarskom programu su i italijanski sineasta Danijel Lućeti, sa komedijom o fabričkom radniku, pod nazivom Naš život, mađarski autor Kornel Mundrušo sa Projektom Frankeštajn, kao i francuski sineasta alžirskog porekla Rašid Bušareb, čiji film Van zakona, lako može da uzburka duhove na Kroazeti, budući da tretira pitanje borbe za osvajanje nezavisnosti Alžira, što je u Francuskoj još uvek osetljiva tema. Pored njih, po prvi put ikada u zvaničnoj selekciji našli su se i autori iz Ukrajine - Sergej Loznica, sa delom Moja sreća, i Čada - Mahamat Saleh Harun, sa Čovekom koji urliče.

Sve skupa biće tu 19 dela iz 13 zemalja, što samo potvrđuje da je veliki i dobar film živ i moguć u svakoj zemlji, kao i da je Kanski festival, kako je Tijeri Fremo, umetnički direktor ove manifestacije, izjavio, "globalni dijalog, a ne samo dijalog Evrope i SAD".
Naravno, kao i svake godine, van konkurencije će biti prikazano nekoliko velikih produkcija, koje će na Kroazetu doneti ne samo holivudski sjaj, već i zvezde. Počev od Robina Huda Ridlija Skota, sa kojim će festival u sredu uveče biti otvoren, pa do Wall street II - Novac nikada ne spava Olivera Stouna. Pored njih, tu će biti i jedan od starih znanaca i miljenika festivalske publike, Vudi Alen, koji će, kao i uvek do sada, van konkurencije, predstaviti svoju najnoviju komediju Susret sa visokim tamnim strancem. Čast da zatvori festival je pripala jednoj dami - Džuli Bertučeli, sa filmom Drvo, sa Šarlot Genzbur u glavnoj ulozi.

No, uz sva ova velika imena, nema nikakve sumnje ko će biti najveća zvezda ovogodišnje kanske fešte - niko drugi do heroj Nouvelle vague, Žan Lik Godar. Tačno pet decenija nakon njegovog prvog filma, Do poslednjeg daha, veliki sineasta se vraća na Kroazetu, rešen da učestvuje ne u zvaničnoj selekciji, već u pratećem programu Izvestan pogled, sa svojim poslednjim ostvarenjem Socijalizam. Već sada se zna da će to biti najposećenija projekcija, a da li će nakon nje doći i do neke mini revolucije, videcemo!

Pored njega, u istoj selekciji će se pojaviti i neumorni i još uvek čili 101-godišnji portugalski stvaralac, Manoel de Oliveira, sa svojom verzijom Andželike.

Do poslednjeg trenutka bilo je spekulacija da bi u zvaničnu selekciju mogla biti uvrštena i najnovija kreacija slavnog američkog reditelja Terensa Malika, Drvo života, sa Šonom Penom i Bredom Pitom. No nažalost, u poslednji čas je potvrđeno da film ipak nije završen, tako da više nema nikakvih nedoumica oko njegovog učešća.
Čast da bude na čelu žirija 63. kanskog festivala pripala je reditelju Timu Bartonu, čija će osobenost, nepredvidivost, maštovitost, nekonvencionalnost i smisao za humor, nesumnjivo dati pečat radu ovogodišnjeg žirija i čitavoj atmosferi na Kroazeti. U radu će mu pomoći glumac Benisio del Toro, glumice Đovana Mezođorno i Kejt Bekinsejl, reditelji Viktor Eriće i Šekar Kapur, kao i pisac Emanuel Karier, kompozitor Aleksandar Desplat i Alberto Barbera, direktor muzeja italijanskog filma.

Treba reći da su, pored takmičarskog, i prateći programi veoma interesantni i obećavajući, tako da nas u sledece dve nedelje očekuje možda manje sjaja na čuvenim stepenicama a više uzbuđenja na filmskom platnu. Pa, možda, čak i pobednik iz Čada!

Regionalni paviljon
Konačno i lepa vest sa naših prostora. Najavljena na prošlogodišnjem Festivalu u Sarajevu, ideja o regionalnom paviljonu na Tržištu filma u Kanu ove godine je i ostvarena. Naime, osam zemalja regiona - Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Kipar, Makedonija, Slovenija i Srbija - udružile su se i napravile jedan zajednički paviljon (za razliku od dosadašnjih separatnih), sa željom da se zajednički predstave ostatku filmskog sveta. Pozdravljajući ovu inicijativu, urednik jednog od najprestižnijih filmskih magazina na svetu Screen International napisao je: "Iako ova inicijativa prvenstveno može da se učini kao štednja, njena važnost kao početne tačke saradnje donedavno neprijateljskih zemalja, ne sme se potcenjivati".

Regionalni paviljon je zamišljen kao zajednički prostor na kojem će se okupljati filmski stvaraoci iz ovih zemalja, razmenjivati ideje, organizovati sastanke i plasirati svoje projekte. "Živimo u veoma složenim uslovima. Mnogi su bili povređeni na razne načine - ekonomski, životno, politički... Želimo da ovaj potez bude jasan. Želimo da budemo partneri i da radimo zajedno, jer zajedno smo jači nego što i sami možemo da pretpostavimo", kaže vd direktora Filmskog centra Srbije Miroljub Vučković.
Na filmskim radnicima iz ovih osam zemalja je da sada tu izvanrednu ideju i akciju iskoriste i afirmišu.

Italija se trese

Festival još nije ni počeo a već je došlo do skandala. Naime, ministar kulture Italije Sandro Bondi je rešio da se ne pojavi na festivalu u znak protesta što je u selekciju uvršten dokumentarni film Sabine Gucanti, Draquilla - Italija koja se trese, o zemljotresu u Akvili, u kom je život izgubilo 308 ljudi, a 80000 ostalo bez krova nad glavom. Po ministrovom mišljenju, to je "nedopustiva greška" kanskih selektora, budući da se radi o "propagandi koja vređa istinu i celokupan italijanski narod".
Autorka filma, Sabina Gucanti, poznata italijanska imitatorka, čija je specijalnost politička satira, izjavila je da je njen film "refleksija o ostacima autoritarnosti u Italiji". U maniru Majkla Mura, ona se u svom filmu bavi političkom elitom i tvrdi da je Berluskoni sistematski iskorišćavao žrtve zemljotresa kako bi uvećao svoju popularnost. Inače, pomenuti film figurira u zvaničnoj selekciji, ali van takmičarskog programa, i njegova projekcija je planirana u okviru "specijalnih seansi".
Jedini italijanski stvaralac u zvaničnoj konkurenciji u Kanu, Danijel Lućeti oštro je reagovao na bojkot italijanskog ministra Bondija, izjavivši: "Ne znam šta da kažem o ministru koji se stidi dela slobodnog umetnika. Svaka slobodna zemlja treba da prikaže takvu vrstu spektakla. I da na to bude ponosna". Pored njega, evropski poslanik (iz opozicije) Luigi de Magistris je bio još oštriji, rekavši da oni "koji ugrožavaju slobodu i italijanski narod, nisu ni umetnici ni mediji, već jedan ministar koji, umesto da ispunjava svoje institucionalne obaveze, igra ulogu odanog sluge premijera napuštajući Kan".
Da li će odluka italijanskog ministra izazvati diplomatski incident, teško je reći, ali je Džek Lang, bivši ministar kulture Francuske i specijalni izaslanik predsednika Sarkozija, već jasno stavio do znanja šta o tome misli Pariz, izjavivši da je odluka italijanskog ministra "apsurdna" i da on ima "čudan koncept o tome šta je umetnička sloboda". "Njegova pozicija je opasna, infantilna, kapriciozna i neshvatljiva za ministra republike", rekao je Lang.
Kan se zbog ovog skandala izvesno neće naročito potresti, ali demokratska Italija nesumnjivo. I to s pravom!

Tagovi: filmski festival