Evropska unija je stopirala objavljivanje dokumentarnog filma o Avganistanki koja je u zatvoru zbog takozvanih "moralnih zločina". EU kaže da je odlučila da povuče film, koji je naručila i finansirala, zbog "velike zabrinutosti za bezbednost žene čija se sudbina prikazuje"

Međutim, organizacije za ljudska prava osuđuju ovaj potez Brisela i kažu da bi nepravednost avganistanskog pravnog sistema trebala da bude izložena na uvid svetu. Polovina zatvorenih avganistanskih žena je zatvoreno zbog "moralnih zločina", poznatih u avganistanu pod nazivom "zina".

U saopštenju delegacije EU iz Kabula se kaže da je dobrobit žene bila od prevashodne važnosti prilikom donošenja ove odluke. Ipak, ni jedan član delegacije nije želeo da javno govori o razlozima povlačenju filma. Neke od žena koje su osuđene za "moralne zločine" su krive samo zbog toga što su pobegle od svojih prislnih brakova ili nasilnih muževa.

Aktivisti za odbranu ljudskih prava kažu da su hiljade osuđenih i zatvorenih žena zapravo žrtve nasilja u porodici. Amnesty International navodi da je važno "da se podigne poklopac sa jedne od najsramnijih pravnih praksi".

U stopiranom dokumentarcu se govori o sudbini 19-ogodišnje zatvorenice pod nazivom Gulnaz. Nakon što je bila silovana, ona je optužena za preljubu. Po silovanju je zatrudnela i trenutno služi kaznu u avganistanskom zatvoru zajedno sa svojom novorođenom bebom.

"Prvo je moja kazna iznosila dve godine zatvora", kaže Gulnaz, dok drži bebu u svom naručju. "Kada sam se žalila, postala je 12 godina. Ništa nisam uradila. Zašto su me osudili na tako dugačku kaznu", prenosi njene reči BBC.

Njena tragična priča je tipična za Avganistan, kaže Heder Bar iz organizacije Human Rights Watch, koja obavlja istraživanja među zatvorenicama u Avganistanu.

Deceniju nakon svrgavanja talibana, avganistanske žene i dalje čekaju pravdu

"Bilo bi ohrabrujuće misliti da priča koju čujemo u ovom filmu predstavlja aberaciju ili ekstreman slučaj", kaže ona. "Nažalost to je daleko od istine". Ona je intervjuisala mnoge žene iza rešetaka, koje su dvostruke žrtve zlostavljanja, prvo od svojih muževa ili porodice a potom i od onih koji bi trebalo da ih zaštite.

"Čujete iznova i iznova priču o ženi koja odlazi u policiju i traži za pomoć i umesto toga biva zatvorena", kaže Bar.

Deceniju nakon svrgavanja talibana, avganistanske žene i dalje čekaju pravdu, kažu aktivisti.

"Veoma je važno da ljudi shvate da se te užasne priče i danas dešavaju, deset godina nakon pada talibanskog režima, deset godina nakon onoga što je nazivano novom zorom za Avganistanke".

Za mnoge ta zora još nije svanula, ali za Gulnaz se pojavila nova nada da će biti oslobođena. Njeno ime se našlo na listi žena koje bi trebale da budu pomilovane, kako navode zatvorski zvaničnici, ali kako ona nema advokata, papirologija u ovom slučaju tek treba da bude obavljena.

Njeno pomilovanje je možda povezano sa činjenicom da je nakon 18 meseci odupiranja, odlučila da se uda za svog silovatelja.