Posle 16 godina od počinjenog zločina, u petak, 27. februara 2009. godine u Prijepolju biće otkriven spomenik žtvama otmice iz voza br.671 na relaciji Beograd-Bar, državljanima Srbije, koji su stradali zbog svog imena i vere. Predstavnici/predstavnice Žena u crnom, Inicijative mladih za ljudska prava, Komiteta pravnika za ljudska prava i Fonda za humanitarno pravo prisustvovaće otkrivanju spomenika žrtvama ovog zločina. U isto vreme nevladine organizacije za ljudska prava iz Srbije pozivaju predstavnike vlasti u Srbiji da se tog dana, tačno u vreme otmice, u 15:48 minuta, javno oglase brigom i obavezom da će otvoriti istragu, identifikovati i kazniti sve odgovorne za ovaj strašni zločin.

U subotu, 27. februara 1993. godine, grupa vojnika Vojske Republike Srpske koju je predvodio haški optuženik Milan Lukić, iz voza br. 671, u stanici Štrpci, otela je 19 putnika, 18 Muslimana i jednog Hrvata, a zatim ih odvezla u selo Prelovo kod Višegrada. U tom selu, u fiskulturnoj sali osnovne škole putnici su postrojeni uza zid, pretresani i tučeni. Nakon toga su vezani žicom, ubačeni u kamion i odveženi u jedno selo u pravcu Višegrada. U garaži jedne od spaljenih kuća, u neposrednoj blizini obale Drine, Milan Lukić i Boban Inđić su likvidirali putnike iz voza.

Do sada, za zločin je osuđen samo jedan počinilac, Nebojša Ranisavljević, koga je Viši sud u Bijelom Polju 9. septembra 2002. godine osudio na 15 godina zatvora. Odlukom Vrhovnog suda Crne Gore iz 2004. godine, ova presuda je postala pravosnažna. Tokom ovog postupka, sud je došao u posed dokumentacije iz koje se vidi da su najviši državni organi tadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) mesec dana unapred znali da će ovaj zločin biti izvršen ali da nisu ništa preduzeli da je spreče. Takođe, izneti su i brojni dokazi koji govore o tome da su, pored Nebojše Ranisavljevića i Milana Lukića, u zločinu učestvovala i neka druga lica. Međutim, protiv ovih lica do danas nije sprovedena istraga.

Nevladine organizacije za ljudska prava iz Srbije traže od institucija države Srbije da iznesu sve informacije i činjenice o odgovornosti tadašnjih institucija i visokih zvaničnika Srbije za plan i izvršenje zločina.

Organizacije za ljudska prava izražavaju žaljenje što se na spomen-obeležju žrtvama zločina u Štrpcima neće spomenuti imena svih žrtava već samo onih koji su poreklom iz Prijepolja, jer sve žrtve ovog zločina, bez obzira na poreklo, treba da budu deo zajedničkog sećanja na ovaj zločin.

Žrtve ovog zločina su: Esad Kapetanović, Ilijaz Ličina, Fehim Bakija, Šećo Softić, Rifeta Husovića, Sead Đečević, Ismet Babačić, Halil Zupčević, Adem Alomerović, Rasim Ćorić, Fikret Memetović, Favzija Zeković, Nijazim Kajević, Muhedin Hanić, Safet Preljević, Džafer Topuzović, Jusuf Rastoder, Zvezdan Zuličić i Tomo Buzov.

 

---

_{Žene u crnom
Inicijativa mladih za ljudska prava
Komitet pravnika za ljudska prava
Fond za humanitarno pravo}