Ove godine se obeležava 17 godina od genocida u Srebrenici. Svake godine se kumuliraju novi dokazi o tom strašnom zlocinu. U Haškom tribunalu donete su brojne presude koje se odnose na genocid u Srebrenici. I Međunarodni sud poravde je na osnovu tih presuda utvrdio da se u Srebrenici desio genocid. Međupresuda u procesu protiv  Slobodana Miloševića takođe govori o njegovoj odgovornosti, odnosno odgovornosti Srbije, za taj zločin.

Međutim, uprkos tome u Srbiji je na delu  snažan pokret poricanja i negiranja genocida u Srebrenici. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je da u "Srebrenici nije izvršen genocid", na šta je odmah reagovala Evropska komisija. To je crvena linija preko koje nijedan državni presdstvanik Srbije ne može da pređe.

Nedavno je nedeljnik Pečat objavio knjigu pod naslovom "Srebrenica- falsifikovanje istorije"  koja je široko distribuirana u Srbiji i Republici Srpskoj. Njena distribucija je zabranjena u Federaciji Bosne i Hercegovine. Urednik knjige  Stefan Karganović se obratio Helsinškom odboru za ljudska prava u Srbiji, tvrdeći da mu je prekšeno "pravo na slobodu izražavanja".

Ovakve i slične inicijative su sve brojnije u Srbiji, što znači da se ne uzimaju u obzir brojne presude koje su donete u Haškom tribunalu. U širokoj kampanji koja se vodi, navodi se da "srebrenički mit, koji su stvorili Muslimani i Zapad, destabilizuje Srbiju i sprečava dijalog između Srba i Muslimana".

Nastojanje Republike Srpske da spreči Bošnjake da se registruju za lokalne izbore u Srebrenici, takođe svedoči o strategiji da se cementira demografska struktura u ovom gradu, nastala na genocidu koji je tamo počinjen.

Napor da se rat u Bosni kvalifikuje kao "oslobodilački rat Srba" i da se Bošnjaci prikažu odgovornima za rat u Bosni je takoreći, dnevno prisutno u srbijanskim medijima. Podsećanja radi, Dobrica Ćosić je uoči  izbora objavio knjigu Bosanski rat, u kojoj piše da su „Muslimani  Srbima objavili rat do potpunog osvajanja BiH i istrebljenja Srba iz prve muslimanske republike u Evropi".

Događaji iz devedesetih i njihovo tumačenje ostaju glavna prepreka normalizaciji odnosa Srbije i BiH. Miloševićev režim ostavio je izuzetno mučno nasleđe. Novi demokratski akteri nisu uspeli da postignu ni minimalni konsenzus neohodan za objektivno sagledavanje i prevazilaženje nedavne prošlosti. Republika Srpska, osim što je ratni plen Beograda, istovremeno je i talac zločina kojeg je organizovao Beograd.

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji zahteva od države da se moralno osudi svako poricanje genocida i da novoizabrani saziv Skupštine Srbije donese zakon koji bi to sankcionisao.