"Nijedna članica EU se ne kreće u dobrom pravcu kada je u pitanju sloboda medija", rekao je predstavnik Reportera bez granica za EU Olivije Bazil, navodeći da to postaje sve veći problem u Evropi. Zvaničnik te nevladine organizacija sa sedištem u Parizu ocenio je da se od septembarskih terorističkih napada u SAD 2001. godine "krećemo unazad".

Zakonom usvojenim glasovima poslanika vladajuće partije desnog centra Fides stvoreno je telo koje će moći da kažnjava štampane, elektronske i internet medije ako ustanovi da je njihovo izveštavanje pristrasno ili da ugrožava dostojanstvo ljudi. Urednici strahuju da će novo telo moći da vrši pritisak na novinare da otkriju svoje izvore u slučajevima koji se tiču nacionalne bezbednosti.

"Mađarska će predstavljati EU narednih šest meseci. Kakav kredibilitet će vlada imati kada se bude obraćala režimima poput onih u Zimbabveu ili Belorusiji", rekao je predstavnik RSF-a za sajt EUobserver.

Međunarodne novinarske organizacije više puta su kritikovale predlog ovog spornog zakona, a više stotina ljudi protestovalo je u Budimpešti uoči njegovog usvajanja. Uoči glasanja, u znak protesta, svi poslanici Pokreta "Politika može da bude nešto drugo" (LMP) su trakom zalepili usta, dok su Rebeka Sabo i Gabor Šering, iz iste političke organizacije, podigli transparent "Sloboda štampe u Mađarskoj živela je 21 godinu". Uprkos tome, zakon je izglasan sa 256 glasova za i 87 protiv. Fides ima dvotrećinsku većinu u parlamentu.

Iz predloga zakona jedino je izbačeno odredba da se kazna koju, zbog nepoštovanja njegovih paragrafa utvrđuje novoosnovana Nacionalna služba za medije i informacije, u kojoj apsolutnu vlast ima Fides, ne mora odmah da se plati, već tek nakon eventualne sudske presude. Kazne su, inače, prilično visoke i kreću se od 10 (za nedeljnike i časopise) do čak 200 miliona forinti (za najmoćnije medije), ili od 35 000 do oko 700 000 evra.

Još pre nego što se sporni Zakon o medijima uopšte našao pred zastupnicima, vlada je u julu osnovala novi državni nadzorni organ - Nacionalnu službu za medije i informacije. Ona odlučuje između ostalog i o budžetu javno-pravnih radijskih i televizijskih stanica, kao i državne novinske agencije MTI. Tokom septembra je uspostavljen i tzv. "Medijski savet" koji ima velika ovlašćenja.

Zadatak ovog saveta je kontrolisanje rada novinara - njima je ubuduće obaveza da izvštavaju "odmereno i realno", poštujući hrišćanske, nacionalne i patriotske vrednosti. Pri tome, upravo taj medijski savet odlučuje šta ovim smernicama odgovara a šta ne, a raspolaže i s mogućnošću sankcionisnaja neposlušnih novinara, piše Deutsche Welle.

U međuvremenu su javno-pravni mediji dobili nove direktore - naravno one poslušne premijeru Orbanu. Istovremeno je promenjena i struktura medijskih kuća, čime se izbegava obaveza formiranja sindikalnih podružnica unutar njih.