Presuda bivšem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilu Perišiću koji je u Hagu osuđen na 27 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja ratnih zločina u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ima izuzetan značaj jer je prva koju Međunarodni sud donosi protiv nekog zvaničnika Savezne Republike Jugoslavije za zločine počinjene u BiH, kažu prestavnici nevladinog sektora u Srbiji. Oni su međutim nezadovoljni zbog toga što Hag nije utvrdio direktnu odgovornost načelnika Generalštaba za genocid u Srebrenici kao ni komandne veze između Beograda i Ratka Mladića.

"Iako nije osuđen po komandnoj odgovornosti za genocid u Srebrenici, dokazane su tesne veze tadašnje vojske SR Jugoslavije sa Vojskom Republike Srpske i Srpskom vojskom Krajine, koje su označene kao neposredni izvršioci zločina, kažu sagovornici RSE. Presuda kompromituje i JNA i Srbiju", kaže za RSE advokat Srđa Popović.

"Presudom je pokazano učešće tadašnje JNA (bez obzira kako je pravno kvalifikujete) i da je postojao razrađen način kako da se to učešće sakrije. I to kompromituje i JNA i Srbiju, bez obzira na pravne posledice. Znate, ovaj problem nas prati dugo, jednu deceniju. Mi stvarno nećemo ništa da znamo ni o činjenicama,  niti se upuštamo u neke moralne ocene ponašanja tog režima i srpske vojske. Mi o tome nerado mislimo, nekritično mislimo", smatra Popović.

Popović se, ipak, čudi što Haški sud nije utvrdio direktnu komandnu odgovornost za genocid u Srebrenici i to razume pokušajem da se krivica manje-više  ravnomerno podeli da te presude ne bi bile  povod za neke dalje sukobe.

Staša Zajević, aktivistkinja Žena u crnom kaže da presuda raskrinkava tezu da Srbija nije učestvovala u ratu. Ona zamera što nije Perišiću suđeno za zločine nad zadarskim i mostarskim civilima. A veoma je cinično i jako sramotno, smatra Staša Zajević, što je oslobođen optužbe za genocid u Srebrenici.

Janja Beč, sociološkinja koja se bavi odgovnoršću za ratne zločine na teritoriji bivše Jugoslavije kaže da presuda potpuno obesmišljava zvaničnu tezu iz 90-ih godina da Srbija nije bila u ratu.

"Postaje sasvim jasno ono što se znalo od početka, jer Republika Srpska nije apsolutno imala ekonomski potencijal da finansira rat. 96 posto budžeta Republike Srpske je finansirala Srbija, to se zna iz haške optužnice protiv Miloševića. A od tog budžeta, 98 procenata se koristilo za finansiranje rata. Pri tom, Perišić je ubijao sopstvene građane. Bošnjaci su bili isto građani te zemlje. Sve su to stvari koje se znaju, jedino sada postaju vidljivije", istakla je Janja Beč.

Koliko je teško u Srbiji i 20 godina posle početka ratova na Balkanu suočavanje sa odgovornošću,  makar to bila odgovornost vlasti koja je  u međuvremenu izgubila podršku birača, pokazuju prve reakcije na presudu. Za sada, u Srbiji one se se svode manje više na nadu da, ako ova presuda postane pravosnažna, neće biti prostora za obnavljanje tužbe BiH protiv Srbije.

Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac svojom je izjavom otišao korak dalje. On je naime izrazio žaljenje, ne zbog učešća delova  tadašnje Vojske Jugoslavije u zločinima u BiH,  već zbog visine kazne Perišiću. Filip David,  književnik za RSE kaže:

"To je neprimerena izjava. Slična onim u Hrvatskoj povodom izricanja presude Gotovini i saradnicima, na koje je u Srbiji bilo dosta kritike. Presuda je, inače, samo potvrdila ono što se ovde zna, a to je da je JNA itekako učestvovala u ratu kao neka vrsta srpske armije i da je pokrivala neke zločine jer su paravojne jedinice zapravo bile pod njenom kontrolom. Presuda to potvrđuje i u tom smislu ima istorijski značaj."