Protestni marš bolivijskih urođenika iz Amazonije stigao je u sredu do prestonice La Paza gde im je priređen herojski doček. Hiljade Bolivijaca je izašlo na ulice da im pruži podršku u trenutku kada su oni stigli do vladine zgrade.

Dvomesečni marš 1.000 muškaraca, žena i dece, koji protestvuju planova izgradnje autopouta kroz zaštićeni rezervat flore i faune, je završen iz drugog pokušaja, nakon prošlomesečnog brutalnog razbijanja od strane policije.  

U trenutku dok su pristizali na obode La Paza, predsednik Evo Morales je poslao pomirljivu poruku nudeći direktne pregovore sa starosedeocima. On je već privremeno zaustavio projekat ali indijanski starosedeoci zahtevaju potpuni obustavu izgradnje.

Planirani put bi prolazio kroz očuvanu prašumu koja je dom za preko 50.000 amazonijskih Indijanaca iz tri plemena. Izgradnju puta, koji bi povezao planinski grad Kočabambu sa San Ignjasiom de Moksosom u amazonijskom regionu, finansirala bi brazilska vlada a gradila takođe brazilska kompanija. 

Morales, prvi izabrani urođenički predsednik, kaže da je 300 kilometara dug autoput vitalno važan za razvoj ekonomije kao i da bi izgradnja puta oko prirodnog rezervata bila previše skupa. Amazonijski nativosi strahuju od masovne seče šuma kao i od toga da bi neimućni Kečua i Ajmara urođenici sa Anda, koji čine glavnu bazu Moralesovih birača, pohrlili da se ilegalno nastane u region oko puta i na taj način kolonizuju region.

Oko 1.000 muškaraca, žena i dece je u avgustu krenulo na 500 kilometara dugačak marš od amazonijskog grada Trinidada do La Paza koji leži na obroncima Anda.

Demonstranti, od kojih su mnogi iz vlažnih nizija i nenaviknuti na planinske visine i hladnoću Anda, trijumfalno su ušli u La Paz u sredu uz herojski doček hiljada radnika i studenata iz bolivijske prestonice. Oni su demonstrante ponudili hranom, ćebadima i muzikom, skandirajući u njihovu čast dok su ulazili u gradski centar. 

Ljudski špalir sačinjen od desetine hiljada ljudi je dočekao pobunjene urođenike koji su stigli u prestonicu. Muškarci, žene, deca su stajali uz ulice skandirajući u znak dobrodošlice, mašući bolivijskim zastavama i držeći  banere na kojima je pisalo "La Paz vam želi dobrodošlicu". 

Urođenicima je trebalo 66 dana da hodajući stignu do sedišta vlade. Predsednik Evo Morales je odbio da im se pridruži tokom marša ali sada kada su došli na njegov prag primoran je da razgovara sa njima. Ukoliko ne pristane na njihove glavne zahteve verovatno je da će se protesti intenzivirati i raširiti zemljom. 

Demonstranti kažu da se neće vratiti kuću sve dok vlada ne obustavi projekat, za koji kažu da će uništit njihov način života. Oni traže od vlade da ukine plan izgradnje autoputa kroz Isiboro urođeničku teritoriju i nacionalni park poznat pod španskim akronimom TIPNIS. 

Tokom nedelja provedenih na putu, oni su se suočavali sa policijskim blokadama, kordonima, premlaćivanjem, hapšenjima i dimom suzavaca, što je izazvalo revolot u Boliviji. Bolivijska ministarka odbrane je zbog takvog tretmana urođenika podnela ostavku, studenti su izašli na ulice velikih gradova a Organizacija američkih država (OAS) je reagovala šaljući monitoring tim da nadgleda najveću krizu levičarske vlade Eva Moralesa.

Kao odgovor na proteste širom zemlje Morales, čija je popularnost zbog tih dešavanja naglo opala, je suspendovao izgradnju autoputa i obećao lokalni referendum o tome da li treba da se nastavi sa projektom. Veče pred dolazak demonstrana u La Paz, Morales je ponudio pregovore.   

"Ovaj dijalog ima svrhu da učvrsti i izgradi konsenzus o njihovim zahtevima u okviru šire političke akcije", rekao je Karlos Romero, predsednički portparol.

Međutim demonstranti su izrazili odlučnost da ostanu sve dok se njihovi zahtevi ne ispune.  

"Ostaćemo ovde sve dok bude potrebno, nemamo nameru da se vraćamo na našu zemlju praznih ruku", rekao je predstavnik urođenika Pedro Nuni bolivijski medijima. 

Protekle nedelje su bile najteže u predsedničkoj karijeri prvog urođeničkog predsednika Bolivije. Oko 45 odsto glasača je poništilo svoje glasačke listiće na nedeljnim izborima za vrhovne sudije, koji su predstavljali ključnu predsednikovu politiku. U međuvremenu, počele su demonstracije urođeničkih grupa, lojalnih predsedniku, u korist izgradnje autoputa.