Protesti su se raširili u ponedeljak širom Bolivije nakon brutalnog policijskog razbijanja urođeničkog marša protiv planirane izgradnje autoputa kroz očuvanu amazonijsku prašumu. Ministarka odbrane je podnela ostavku, studenti su izašli na ulice velikih gradova a Organizacija američkih država (OAS) je reagovala šaljući monitoring tim da nadgleda najveću krizu levičarske vlade Eva Moralesa.

Policija je u nedelju ispaljivala suzavac kako bi razbila jednomesečni marš do prestonice amazonijskih indijanaca koji se protive vladinom planu izgradnje autoputa. Policija je okružila stotine demonstranata i primorala ih da uđu autobuse a tom prilikom je nekoliko ljudi povređeno. 

Bolivijski ombudsman Rolando Viljena kritikovao je preteranu upotrebu sile nad demonstrantima od strane policije. 

"Povređena deca, rastavljena od svojih majki, ovo ne govori dobro o našoj demokratiji. Ovo nije demokratija", rekao je on.

U ponedeljak su sindikalne organizacije, urođenička udruženja i opozicione partije takođe kritikovale policijsku akciju. 

"Policija je se obrušila na kamp demonstranata sa ekstremnim nasiljem", rekla je poznati bolivijski borac za ljudska prava Marija Karvahal za AFP. "Ne mogu da verujem da se ovo dešava".  Ministarka odbrane Sesilija Čaćon objavila je da podnosi ostavku u znak protesta zbog nasilne policijske intervencije. 

"Ne slažem se sa intervencijom protiv učesnika marša i ne mogu da opravdam te mere ako je postojala alternativa", napisala je ona u pismu Moralesu.  

Planirani put bi prolazio kroz očuvanu prašumu koja je dom za preko 50.000 amazonijskih Indijanaca iz tri plemena. Izgradnju puta, koji bi povezao planinski grad Kočabambu sa San Ignjasiom de Moksosom u amazonijskom regionu, finansirala bi brazilska vlada a gradila takođe brazilska kompanija.   

Nakon više od mesec dana pešačenja demonstranti su stigli pred grad Jukomo u nedelju, nakon što su se probili kroz policijske barikade, povevši sa sobom na silu i vladinog medijatora, ministra spoljnih poslova Davida Čokeuanka.

Morales, prvi izabrani urođenički predsednik, kaže da je 300 kilometara dug autoput vitalno važan za razvoj ekonomije kao i da bi izgradnja puta oko prirodnog rezervata bila previše skupa. Amazonijski nativosi strahuju od masovne seče šuma kao i od toga da bi neimućni Kečua i Ajmara urođenici sa Anda, koji čine glavnu bazu Moralesovih birača, pohrlili da se ilegalno nastane u region oko puta i na taj način kolonizuju region. 

Gnevni zbog brutalnog razbijanja urođeničkog marša hiljade demonstranata, većinom studenata, je šetalo prestonicom La Pazom. Drugi protesti su održani u gradu Kočabamba, gde su uz studente većinski Ajmara i Kečua starosedeoci ušli u štrajk glađu. Isti vid protesta je pokrenut i u Beniju, opozicionom bastionu. Šesnaset amazonijskih Indijanaca je počelo štrajk glađu i u Santa Kruzu.  

U pokušaju da smiri tenzije Morales je u nedelju saopštio da će raspisati referendum o tome da li treba da se gradi autoput kao i da su svi uhapšeni učesnici marša pušteni na slobodu. Međutim, kriza je već naudila predsedniku čija je podrška opala na samo 37 odsto ovog meseca, što je drugi najniži nivo od kada je Morales prvi put izabran 2006. godine.