Američka rudarska kompanja Newmont je obećala postavljanje modernih rezervoara koji bi zamenili planinska jezera što nije ubedilo demonstrante. Ovaj spor predstavlja novi test za predsednika Oljantu Umalu, koji je obećao da će nastaviti sa projektima iskopavanja ruda ali i da će se tokom tih operacija poštovati najstrožije regulative za zaštitu životne sredine.  

Iskopavanje ruda je glavni motor peruanskog ekonomskog razvoja ali je takođe povod za brojne socijalne konflikte širom zemlje. Projekat rudnika Konga, vredan 4,8 milijarde dolara, će biti jedna od najvećih investicija u istoriji zemlje.  
 
Peške i na konjima, starosedeoci su se u četvrtak popeli na vrh gde se nalaze planinska jezera koja će nestati kako bi se napravio put za rudnik zlata.  U četvrtak su takođe pokrenuti protesti u regionalnoj prestonici Kahamarki, 160 kilometara odatle, gde su škole i radnje zatvorene uz prekid rada gradskog prevoza. Tokom prethodnih protesta dolazilo je do sabotiranja nekih mašina tako da je rudarski kamp ovoga puta bio pod budnim okom policije.  

Lokalno stanovništvo smatra da je plan da se jezera zamene veštačkim rezervoarima neprihvatljiv i navode da se plaše zagađenja iz rudnika koje bi moglo da ugrozi obradivo zemljište i stoku.

Kompanija koja stoji iza projekta, Newmont Mining Corporation, kaže da su planovi sačinjeni uz konsultacije sa lokalnim zajednicima i da su ispunili najviše ekološke standarde. Oni navode da će rudnik Konga, koji poseduju zajedno sa peruanskom kompanijom, stvoriti hiljade radnih mesta. Newport takođe vodi obližnji rudnik Janačoča, najveći rudnik zlata u Latinskoj Americi, koji je takođe u fokusu kritika lokalnih zajednica.  

Peruanski levičarski predsednik Oljanta Umala je odobrio rudnik Konga, koji će biti značajan izbor državnih prihoda, ali su taj stav kritikovale neke njegove pristalice. Demonstranti smatraju da masovna industrijska aktivnost sve više ugrožava životnu sredinu dok lokalna populacija ima malo koristi od njihovih operacija. Oni se često organizuju kako bi zaštitili dragocene izvore vode i druge resurse zemlje svojih predaka.

Tokom dva mandata odlazećeg predsednika Alana Garsije preko 100 ljudi je izgubilo život u konfliktima oko eksploatacije prirodnih resursa. On se optužuje da je tokom svog predsednikovanja otvoreno stao na stranu međunarodnih kompanija dok on na te kritike odgovora da se ekonomija zemlje u velikoj meri oslanja na iskopavanje srebra, zlata i drugih metala.

Umala je izabran u junu na osnovu obećanja da će osigurati peruanskoj sirotinji više koristi od eksploatacije nacionalnih prirodnih bogatstava. Od kada je ušao u predsednički ofis on je povećao poreze rudarskim kompanijama i dao urođeničkim zajednicama pravo da budu konsultovani prilikom pokretanja radova na njihovoj zemlji.