Nedugo nakon takmičenja „vruće telo” i malo pre nego što je povorka izrazito našminkanih kineskih operskih pevača napustila binu, policija je zapretila da će zatvoriti prvi gej festival u Kini. Vlasti su već primorale organizatore da otkažu neke do predstava, filmskih projekcija i društvenih okupljanja. Kada su u nedelju, na popodnevnu proslavu stigli policajci i podigli značke, organizatori su se uplašili najgoreg.

Hana Miler, američka učiteljica koja je pomogla u organizaciji jednonedeljnog gej festivala u Šangaju, kasnije je objasnila da je morala da pregovara sa policajcima kako bi se festival nastavio. Morala je da smanji gužvu i utiša buku i što je najbitnije da „ne dozvoli da se desi bilo šta što bi moglo da obruka Vladu". Kriza je prošla, žurka je mogla da se nastavi...

„Nedelja ponosa" u Šangaju pokazuje koliko je kineska gej zajednica postigla i koliko još treba da se radi po pitanju ostvarivanja svojih prava. Otkako je pre dvanaest godina homoseksualizam skinut sa liste mentalnih oboljenja, gej zajednica u Kini nesumljivo je procvetala. Većina velikih gradova ima gej barove a postoje i sajtovi za druženja koja su pogodna za one koji žive u ruralnim područjima.

Međutim, tolerancija vlasti je ograničena. Gej publikacije i predstave su zabranjene, a web sajtovi se povremeno blokiraju. Oni homoseksualci koji žele da se bore za veću zakonsku zaštitu neretko bivaju uznemiravani od strane policije.

Ovog meseca, policija je primorala Vana-Jan Hija, advokata za homoseksualna pitanja, da napusti Peking na nedelju dana jer bi, prema njihovom mišljenju, mogao da stvara probleme vlastima na dvadesetogodišnjici od protesta na Trgu Tjenanmen.

„Ponekad osećam da igramo komplikovanu igru sa Vladom. Niko ne zna gde je granica, ali mi nastavljamo da guramo", rekao je Van za New York Times.

Vlada, naravno, može jače da pritisne. Prošlog meseca, kineske vlasti su izdale direktivu kojom zahtevaju da svi novi kompjuteri uključuju softvere sa filterima koji blokiraju pornografske slike, kao i gej sajtove koji sadrže reči gej, lezbejstvo ili homoseksualnost. Van i drugi se boje da nova pravila mogu efikasno da onemoguće pristup online informacijama od onih koje plasiraju AIDS organizacije do sajtova grupa koje pomažu ljudima da se nose sa svojom seksualnošću.

Pekinške novine na engleskom jeziku China daily stvorile su dalje komlikacije organizatorima „Nedelje ponosa" u Šangaju. Naime, za vreme održavanja manifestacije, na naslovnoj strani objavile su priču o tom festivalu, prikazujući taj događaj kao početni znak kineske socijalne reforme.

Tokom tri meseca planiranja, organizatori su imali ograničenja koja su podrazmevala da se festival ne sme reklamirati i biti nalik paradama koje se održavaju po svetu. Milerova, koja je pomogala da startuje prva Šangaj gej internet mejling lista 2006, objasnila je da su pretežno glavni organizatori ovih događaja strani državljani. „Ako imate strani pasoš, mislim da vas nije lako zastrašiti", izjavila je.

Prošle nedelje, vlasti su ukazale na par gej sajtova i upozorile njihove vlasnike da će snositi posledice u slučaju da podrže plan festivala. Drama „Projekat Laramije", predstava o ubistvu gej studenta, otkazana je posle upada policije za vreme probe. Policija je zabeležila imena glumaca koji igraju u predstavi a kako su se glasine o upadu proširile, izvođaći su otkazali učešće na festivalu.

Učesnici Nedelje ponosa u Šangaju bili su nepokolebljivi homoseksualci uglavnom ispod 30 godina, poput Gu Ana, devetnaestogodišnjeg studenta ekonomije, i Vang Lianga, dizajnera nameštaja, koji je možda bilo jedini koji je došao sa majkom.

Jin Jing, Vangova majka, rekla je da je bila pomalo zaprepašćena kada joj je sin priznao da je homoseksualac, ali da nije bila potpuno iznanađena.

„Ja sam njegova majka. Ako je ona srećan i ja sam", navodi Jingova. Ipak, ova žena je redak primer. Za većinu homoseksualaca i lezbejki u Kini, otkrivanje seksualnog opredeljenja svojim porodicama je nezamislivo. Roditelji očekuju od svojih sinova i ćerki naslednike a ova očekivanja su postala još intezivnija od kada je Vlada donela zakon po kojem jedna porodica u Kini može da ima samo jedno dete.

Huang Jiankungovo raspoloženje se promenilo kada se prisećao svog bola koji je osetio kada je priznao svojim roditeljima da je homoseksualac. Njegov otac, penzionisani vojni oficir, plakao je nekontrolisano dok ga je njegova majka naterala da joj obeća da će se kloniti muškaraca. Poseta kući, za vreme nove godine, postala je sve nepodnošljivija, naročito zbog toga što su ga rođaci uvek saletali sa pitanjem zašto je i dalje neoženjen.

„Mogu da podnesem pritisak ali ne mogu da podnesem kada vidim bol na licima mojih roditelja", rekao je Huang.

Da bi umirio svoje roditelje, organizovao je lažno venčanje sa svojom drugaricom, koja je lezbejka, ali smatra da će svakako istina, kad tad, izaći na videlo.

Na drugoj strani grada par stotina muškaraca, uglavnom pedesetih i šezdesetih godina, vreme su provodili u zapuštenoj sali za ples u ulici Lai Lai, koja se nalazi u jednoj od manje glamuroznih šangajskih naselja. Tri puta nedeljno oni umaknu od svojih žena da bi igrali jedni sa drugima uz muziku pevača amatera.

Dok je vodio svog nespretnog partnera preko podijuma, Zou Aiven, koji ima 73 godine, pričao je o životu provedenom u neuzvraćenoj želji, ali i o svojoj posvećenosti kineskoj tradiciji. „Moj sin je sada dete, zato ne moram da brinem."

Kada se pomenula tema gej brakova, Zou se nasmejao. „Kini je potrebno još najmanje 30 godina da se to desi", rekao je.