Od sada, vladavina čileanske vojne hunte koja je krvavim pučem došla na vlast će se opisivati ka "režim" a ne kao diktatura. Levičarska opozicija je zbog toga optužila vladine zvaničnike za pokušaj za pokušaj pranja istorije. Vlada kaže da odluka da se koristi, kako kažu, opštiji termin nije politički motivisana.

Tokom vladavine generala Pinočea, koja se završila 1990. godine, više od 3.000 Čileanaca je nestalo ili ubijeno od strane njegovih vojnih snaga. Hiljade njih je u tom periodu mučeno ili ilegalno zatvarano a sećanja na taj period i dalje su bolna tema za mnoge i povod za žestoke političke sukobe.

Odluku da se unese promena kod opisa vojne vladavine u školskim knjigama doneta je od strane Nacionalnog obrazovnog saveta, koji se već mesecima nalazi pod žestokim kritikama čileanskih studenata.

Drugi ministar obrazovanja kojeg je Pinjera postavio na to mesto od početka masovnih studentskih demonstracija u Čileu je pokušao da odbrani odluku ali je takođe izjavio da vlada nije bila direktno uključena u njeno donošenje.

"Ovde se radi o upotrebi istog izraza koji se koristi širom sveta, opštijeg termina kao što je vojni režim", rekao je on i dodao da on lično "nema problem da Pinočeovu vladavinu opiše kao diktaturu" .

Promena je međutim izazvala oštre proteste levičarskih opozicionih partija.

Senatorka Isabel Aljende, čiji je otac predsednik Čile Salvador Aljende svrgnut vojnim udarom 1973. koji je predvodio Piniče, je rekla da je poslednji potez vlasti "neprihvatljiv".

"To je van svakog razuma jer ceo svet zna da smo mi ovde 17 godina živeli u svirepoj diktaturi sa najozbiljnijim kršenjima ljudskih prava", rekla je ona.

Salvador Aljende je došao na vlast u Čileu 1970. kao prvi demokratski izabrani marksistički predsednik. On je sprovodio "čileanski put socijalizma" nacionalizujući industrije i farme. Međutim, njegova radikalna politika je podelila Čile i naljutila Sjedinjene Države uz čiju podršku je izveden vojni udar u zemlji.

"Istorija se ne može promeniti dekretom ili zakonom", rekao je bivši predsednik Eduardo Frej, koji je vodio Čile od 1994. do 2000. godine.

"Postoji samo jedna istorija i ona je jasna, bila je to diktatura".

Sumnja se da je Pinjera prvi, konzervativni predsednik od povratka zemlje na demokartiju, bio primoran na ovaj potez usled pritisaka Pinočeovih pristalica iz desničarske Nezavisne demokratske unije, stranke koja mu obezbeđuje većinu u parlamentu .