Prema mišljenju režisera filmova "Rođen 4. jula", "JFK" i "Wall Street", "šta god pričali o njima, Čaves i njegova vlada dele novac sa narodom, pomažu ljudima, i nisu (na tom mestu) da bi se velike kompanije obogatile, a to je najvažnije". Stoun je France pressu objasnio da je novim filmom želeo da opovrgne (dez)informacije koje se u SAD šire o Čavesu.

"Hteo sam da prikažem skriveno lice istorije zemlje (SAD) zatrovane lažima", naveo je.

Optužujući listove New York Times i Washington Post da "svake nedelje" objavljuju "gomile besmislica" o Čavesu, Stoun je rekao da je sloboda štampe veća u Venecueli nego u SAD. Tamo "možete da kažete šta god hoćete, Ovde, na primer, ne možete da kažete treba srušiti Obamu"

"Na hiljadu radio stanica, zatvoreno ih je 30 iz tehničkih razloga, zbog problema sa dozvolama za rad i zato što krše zakone te zemlje", objasnio je režiser. "Kad su Čaves i (predsednik Brazila) Lula stupili na vlast, rekli su: "Želimo da budemo gospodari naših prirodnih resursa, nafta je naša, gas je naš, oni pripadaju narodu. Želimo da podelimo dobit narodu. I to su i učinili", kazao je Stoun. "Oni su deset godina ispred SAD", zaključio je. "Ovde se naftnim kompanijama dopušta da sve ukradu i u džep stave profit. A šta rade sa njim? Plaćaju same sebi, plaćaju akcionare, isplaćuju ogromne plate, a ništa ne čine da pomognu narodu".

„Ljudi koji su demonizirani, kao što su Nikson, Buš, Čaves i Kastro, izazivaju moju fascinaciju", rekao je Stoun u jednom intervjuu pred premijeru filma koji Čavesa predstavlja kao blagonaklonog, ljubaznog, tolerantnog i hrabrog lidera nepravedno oblaćenog u zapadnim medijima.

Poznati holivudski reditelj je u svom poslednjem delu posetio Boliviju, Argentinu, Paragvaj, Ekvador, Venecuelu, Brazil i Kubu gde se sastajao sa levičarskim liderima tih latinoameričkih zemalja. Ipak, "glavna uloga" je dodeljene ličnom prijatelju Čavesu. Ovaj film se može gledati i kao nastavak Stounovih dokumentaraca Looking for Fidel i Comandante o kubanskom revolucionarnom lideru Fidelu Kastru.

Kritičar New York Timesa primećuje veliku rediteljevu (ne)namernu grešku na samom početku filma gde on opisujući dolazak na vlast Čavesa kaže da je na izborima 1998. godine za protivkandidata imao bivšu misicu Irene Saez. Te izbore Stoun karakteriše kao trku „lepotice i zveri". Međutim, glavni protivkandidat Čavesu nije bila Saez, koja je dobila nešto manje od 3 odsto glasova, već bivši državni guverner Enrike Salas Romer, koji je osvojio oko 40 procenata glasova. I ostali ugledni američki mediji ističu velike greške i mnogo nejasnoća kod Stounovog filma, koji pre svega veliča levičarski pokret u Latinskoj Americi.